Ostvarila san na vrhu sveta

ALPINISTKINjA Dragana Rajblović (48) promovisala je u paraćinskom Kulturnom centru knjigu “Moj Everest, san i java”. Ovo samostalno izdanje je svedočanstvo sa uzbudljivim ličnim impresijama jedinog ženskog člana himalajske ekspedicije, koja se 2007. godine popela na najviši vrh sveta Mont Everest.

Ova Beograđanka je prva žena sa Balkana, koja je taj vrh osvojila, a nakon devet godina, još uvek je jedina Srpkinja koja je posmatrala Kinu i Nepal sa “Krova sveta”.

- Ja sam vam živi dokaz da čovek može da ostvari sve što poželi. Kad smo se našli na vrhu, niko od nas osmoro nije bio svestan da je, zaista, tamo. Shvatili smo to, tek, kad smo sišli sa Himalaja. I evo, posle devet godina, pored sedam muškaraca, koji su bili sa mnom, ja sam prva odlučila da prenesem svoje neverovatno iskustvo i objavim knjigu - govori za “Novosti” Dragana Rajblović.

A, knjiga čitaoce slikovito vodi put Himalaja, opisuje narode Nepala i Tibeta sa kojima se naša alpinistička ekspedicija susrela, potom bazni kamp do kojeg su došli džipovima, surovost i teškoće uspona, pa i do jakih emocija, koje su je obuzele na samom vrhu sveta.

- O Himalajima sam samo maštala, pratila ekspedicije na televiziji, čitala... Ali, nikad nisam verovala da ću se i ja naći na najvišem vrhu, iako sam godinama planinarila. Srećna sam što me Dragan Jaćimović prepoznao kao ženu, koja to može da izvede i što me je pozvao da se pridružim njegovoj ekspediciji - objašnjava svoje motive ova hrabra Beograđanka. - U svetu, inače, postoji 14 vrhova viših od 8.000 metara, a Mont Everest je najviši sa 8.850. Ranije sam imala teoriju da je osvajanje 5.000 metara dovoljno za ženski svet, ali kad sam se popela na Elbrus, promenila sam mišljenje. Čovek na visini preko 8.000 ne može da ostane duže od 24 sata. Već preko 7.000 metara u vazduhu je tek 20-30 odsto kiseonika, pa smo na toj visini morali da koristimo specijalne maske.

Ekspedicija je, inače, trajala nešto više od dva meseca, od 31. marta do 6. juna, a u noći konačnog uspona temperatura je bila minus 40. Penjanje na najvišu kotu na zemaljskoj kugli, u najsurovijim uslovima, trajalo je od 23.00 do 8.30. Tamo su proveli nešto više od pola sata, a svaki član ekspedicije je ostavio neku svoju dragu uspomenu. Dragana je tako ostavila čarapicu svog malog bratanca. Da jednom, kad odraste, može da mu kaže: “Ako ti treba druga čarapa idi na Mont Everest!”

Surovi uslovi penjanja ledenim liticama

PLAZMA KEKS I EUROKREM

HRANA, koju su spremali Šerpasi nikako joj nije bila po volji, pa je desetak dana jela samo eurokrem i plazmu, dok ih je imala.

- To vam je primer da se i sa takvom hranom može do najvišeg vrha, ali nije preporuka za svakodnevnu ishranu - sa osmehom savetuje Dragana.

Dragana je dobila majicu ovdašnjeg kluba

LjUBAV I PROFESIJA

POSLE Mont Everesta, za Draganu ništa više nije bilo isto, pa je dala otkaz u firmi, gde je bila knjigovođa, a ono što voli pretvorila je u profesiju. Osnovala je svoj sportski klub i danas organizuje planinarske trke i uči druge alpinističkim tehnikama. Populariše aktivnosti u prirodi, pa otuda i ova uzbudljiva knjiga.