Ni manjeg vrta, ni lepše bajke

U DVORIŠTU porodičnog doma penzionera Josipa Jose Goretića u Somboru - ni manjeg vrta, ni lepše bajke! Neispričane, već napravljene, izmajstorisane, i to u tri dimenzije. Svoje unuke koji svake godine, za raspust, dođu iz Nemačke da vide svog omiljenog dedu iznenadio je ove godine bajkovitom atmosferom vrta. Vodopad, jezerce, vodenica, mlinar, zaprega, pecaroš samo je deo atmosfere koja je, nekoliko kvadratnih metara ispred porodične kuće, pretvorilo u bajkoviti raj za decu i odrasle. I, sve je sam izradio.

Puno mašte, majstorskog umeća i mesec-dva predanog rada trebalo je deda Josi, koji je na pragu osme decenije, za njegovu vrtnu bajku. Unučad Ksenija, Klara i Fabio, Nikola, Maksimilijan i Franc bili su oduševljeni onim što ih je dočekalo ovog leta u dedinom dvorištu. Ovaj raspust ostaće im upamćen, pre svega, po bajkovitoj atmosferi dedinog vrta.

- Video sam ja pravu vodenicu, ali nije bila ovako zanimljiva kao dedina - veli Fabio koji ove jeseni kreće u školu u nemačkom gradu Gagenauu.

- Prelepo je, divim se dedi kako je majstorski uradio sve ove figure - kaže desetogodišnja Ksenija. - Uvek sam volela bajke, ali mi je ova svakako najdraža.

- Uradio sam sve ovo u dokolici. Volim da stvaram, ne mogu da mirujem ni pod stare dane. A kada sam počeo, mašta mi nije dala mira, stalno sam nešto novo smišljao i dodavao. Najvažnije od svega je da se deci dopalo i da će poneti lepe uspomene sa svog raspusta u Somboru - veli Josip.

Nije slučajno ova neobična bajka osvanula u Josinom vrtu. Zanatlija po profesiji, umetnik po duhu i veštini, tri i po decenije radio je kao majstor-dekorater u somborskom Kulturno-propagandnom centru, pa onda i u Likovnoj jeseni i Galeriji Milan Konjović.

Bio je dugogodišnji saradnik i slavnog somborskog slikara Save Stojkova sa kojim je jedno vreme zajedno i radio. Sava je krenuo jednim, a on drugim putem, ali su se često sretali na izložbama. - Malo je poznato da smo Sava Stojkov i ja prvi u ondašnjoj Jugoslaviji izrađivali kolor fotografije.