Česme Erama najveće blago

ČESTO izmeštane i urušavane, potcenjivane i tek ponekad hvaljene, esnafske česme užičke opstale su u gradu na Đetinji punih 120 godina. Bile su ceo jedan vek centar erskog sveta, mesta okupljanja onih žednih vode i razgovora, a u modernom vremenu vraća im se stari sjaj: pod budnim okom profesora, učenici Srednje umetničke škole započeli su restauraciju natpisa na vrednim zadužbinama ovdašnjih zanatlija, podsećajući Užičane na njihov značaj i važno mesto u svakodnevici.

- Naša škola je nastala zahvaljujući gradu, interesi su nam zajednički, pa smo se posle restauracije i izrade brojnih murala, javnih prostora i ikona u Crkvi Svetog Marka, na inicijativu istoričara Milorada Iskrina, posvetili užičkim česmama - objašnjava direktor škole Obradin Ješić.

Pod nadzorom profesora mr Jelene Guskić Petrović i Milene Vermezović, budući konzervatori kulturnih dobara, njih dvanaestoro, naučeno proveravaju u praksi.

- Rekonstruisaćemo izbledele i nečitke natpise na tri čuvene užičke česme, na Slanuši, Rakijskom pijacu i u Malom parku. Nadamo se da ćemo u budućnosti biti u prilici da obavimo potpunu rekonstrukciju svih značajnijih česama u gradu - ističe mr Jelena Guskić Petrović.

Pre 120 godina tri pomenute kamene česme podigle su zanatlije svih fela. Učinili su tada ono što piše u jednom izveštaju iz starih vremena: Užice je u pogledu pijaće vode "srećno, ima izvrsnu vodu i dovoljnu količinu iste"... Istoričar Iskrin podseća da u staro vreme, pre izgradnje vodovoda, kuća nije smela zanoćiti bez vode.

- Bio je to pravi ritual. Po vodu su išla starija deca, devojke i mladići, starije žene. Svako je na česmi imao svoje društvo, a deca su se igrala žmurke i jure. Devojke i momci su se tu "zagledali", a starije žene su proveravale koja je cura kog momka "begenisala" - podseća Iskrin.

Srednjoškolke Tamaru Leković i Jelenu Janjić zatekli smo u poslu, kod česme na Slanuši, često seljene, a kojoj je pravo mesto pri dnu Gradskog trga. Kažu, ponosne su jer će njihove ruke doprineti očuvanju erskog blaga. Žale jedino što je danas voda sa užičkih česama zagađena, nije za piće. Grad kuburi sa pijaćom vodom, a svojim novim sjajem kamene zadužbine podsetiće Užičane da se za čistu izvorsku vodu, za najveće ersko blago, vredi boriti.

SANjAMO ŠKOLU NA SLANUŠI

NASPRAM česme na Slanuši nalazi se zgrada u kojoj je po izgradnji između dva svetska rata bila Građanska štedionica. Zidana delimično kamenom sa Crkve Ružice, građevina je kasnije postala Štab teritorijalne odbrane, a njome i danas gazduje vojska.

- Naša škola i dalje je podstanar u zgradi CK. Sanjamo useljenje u ovu zgradu na Slanuši, koja je sa gornje strane povezana sa dvorištem osnovne škole. Umetnička škola na ovako lepom mestu bila bi ponos grada - kaže direktor Ješić. - Nadamo se da će ovaj san postati stvarnost, na radost svih Užičana.