Za soju malo 35 dinara

SIMA Alimpić, mladi ratar iz Paraga, ovih dana je u velikom poslu. Vremešni, ali dobro održavani "Zmajev" kombajn priprema za žetvu soje, koja samo što nije počela. Svaki dan je u njivama sa sojom, koju ove godine gaji na 70 jutara, odnosno, oko 40 hektara, i procenjuje koje sorte prve da "kosi".

- Soja je ove godine odlično ponela, jako dobro izgleda i siguran sam da će i rod biti veći od dve tone po jutru - objašnjava Alimić. - Problem je, međutim, to što cena od 35 dinara po kilogramu teško može da pokrije troškove proizvodnje. Morala bi da bude bar za pet dinara viša, kako bismo mi, ratari, imali ikakvu zaradu. Sa pšenicom smo bili u velikom gubitku, a kako stvari stoje, ni sa kukuruzom situacija neće biti mnogo bolja, tako da smo se nadali da će nam soja "spasti godinu". Ako se to ne dogodi, ne znam šta da radimo...

Otkupljivači, međutim, još nisu formirali zvaničnu cenu soje. Akontno se nudi oko 35 dinara, s tim što bi "zvanična cena" trebalo da bude formirana kada se žetva završi. Pominje se, takođe, i konačna cena koja bi teško mogla da bude veća od 38 dinara po kilogramu.

Stručnjaci, takođe, najavljuju kako bi rod soje trebalo da bude veoma dobar, i kako žetva, u zavisnosti od godine, može da počne već od sredine septembra.

- Soji je ova godina jako pogodovala, ali žetva tek počinje - navodi dr Jegor Miladinović, sa novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo. - Padavine soji odgovaraju gotovo do same žetve, a ove godine ih je bilo dosta. Čak i kasnije sorte su mogle lepo da naliju zrno i sigurno je da će prinos biti veoma dobar, bolji nego lane. Naravno, rano je da se o tome govori, dok god kombajni ne uđu u njive.

DOBRA GODINA

SOJA je, inače, kako procenjuju stručnjaci, ove godine u Srbiji zauzela više od 160.000 hektara. Godina joj je pogodovala, tako da se procenjuje kako će je biti dovoljno za naše potrebe, ali i za izvoz.

PETA GENERACIJA

DOBAR rod očekuje i naš sagovronik, koji je, kako ponosno ističe, već peta generacija ratara. Uz soju, gaji i pšenicu i kukuruz, a u vlasništvu ima nešto manje od 100 jutara oranica.