Čija je zadružna zemlja

LAŽNI” i “pravi” zadrugari iz Banatskog Višnjićeva, srednjobanatskog seoceta kod Žitišta, na rumunskoj granici, zaratili su zbog zemlje koju su njihovi preci, kao dobrovoljci sa Solunskog fronta, dobili na korišćenje u kolonizaciji Banata posle Prvog svetskog rata.

Oranice su pojedinačno obrađivane do pedesetih godina prošlog veka. U tadašnjem talasu zadrugarstva počele su da se ukrupnjuju i unose u zadrugu “Branko Gleđa”, osnovanu 1960. Ova zadruga raspolagala je sa 270 hektara u trenutku kada je 1976. izgubila taj status. Kao društveno preduzeće, postala je deo kombinata “Servo Mihalj” i godinama uspešno poslovala.

Posle raspada države i kombinata, devedesetih, “Branko Gleđa” produžio je rad kao DP, a u međuvremenu sedište premestio u Zrenjanin. Nastavio je (s pravom korišćenja) i da obrađuje njive u Višnjićevu, koje su u zemljišnim knjigama zavedene kao društvena svojina. Sve je to tako trajalo do 2015. kada je zakon ukinuo ovu svojinu, a DP bio obavezan da se privatizuje do 31. decembra 2015.

“Branko Gleđa” u tome nije uspeo, jer nije mogao da dobije saglasnost države za svojinsku transformaciju iz DP u zemljoradničku zadrugu. Pokrenut je sudski spor protiv nadležnih ministarstava. U bitku se (ne)očekivano uključila zadruga “Vida pust”, koju je 2005. osnovalo deset zadrugara - ratara iz Višnjićeva.

- Došli smo do dokaza iz gruntovnice da su zadrugari, naše dede i očevi, 1960. u novoosnovanu zadrugu “Branko Gleđa” uneli 128 hektara zemlje. Ona se nalazi na teritoriji pet katastarskih opština, u atarima Žitišta, Sečnja i Zrenjanina. Odmah smo podneli zahtev za vraćanje te zemlje, što predviđa Zakon o zadrugama. Ali, odgovor ne dobijamo čitavu deceniju! “Branko Gleđa” sve vreme obrađuje i bogati se od tih oranica, a mi u selu nemamo nikakve koristi - kaže za “Novosti” Milan Starčević, direktor ZZ “Vida pust”.

I Jovan Novaković, bivši dugogodišnji direktor “Branka Gleđe”, potvrđuje da su zadrugari iz Višnjićeva jedini pravni naslednici zadruge iz 1960. Ne spori da je tokom višegodišnjeg upravljanja, “Branko Gleđa” kupovinom stekao i deo svojih oranica. Ali, 128 hektara prvoklasne zemlje pripada zadrugarima ZZ “Vida pust”. Tržišna cena ove zemlje, inače, kreće se od 10.000 - 12.000 evra po hektaru!

- Pokušavali smo da se sa ljudima iz “Branka Gleđe” dogovorimo. Molili ih da zaposle par mladih ljudi i pokrenu život u selu. Nije vredelo. Oni ništa ne ulažu u Višnjićevo, mašu papirima, pokušavaju na sve načine da se dokopaju svih oranica i postanu gazde “za tepsiju ribe”. A, za istu tepsiju već godinama gazduju našom zadružnom zemljom - optužuje Novaković.

Deset zaposlenih u “Branku Gleđi”, odbacuje optužbe iz ZZ “Vida pust”. Ne mogu da prihvate njihovu tezu da kao jedina zadruga u selu imaju pravo da traže vraćanje imovine nekadašnje zadruge. Tvrde da zemlja nekadašnje zadruge pripada njima.

- Njima ništa nije oduzeto, pa im ne može ništa biti ni vraćeno. Ako bi opštine, ipak, donele rešenje da im se dodeli traženo zemljište, to bi bio poklon od milion i po evra - kaže za “Novosti” Vojin Trkulja, direktor “Branka Gleđe”, preduzeća koje zbog nerešenog statusa više ne može da funkcioniše, a to dovodi u pitanje obrađivanje 270 hektara prvoklasnih oranica u Višnjićevu.

SUD SUTRA ODLUČUJE O STEČAJU

PRIVREDNI sud iz Zrenjanina u četvrtak će ponovo rešavati zahtev za stečaj “Branka Gleđe”, na čemu insistira Ministarstvo privrede. Firma je predlagala UPPR, ali to nije prihvaćeno, uz ocenu da se iza njega krije prisvajanje društvenog kapitala. Država će, ipak, morati da presudi šta činiti sa 270 hektara oranica koje se vode kao društvena imovina, a na koju pravo polažu zadrugari iz oba tabora.