Zaposlen tek jedan rom

Romi su iseljeni pre nekoliko godina iz Cigan-male, posle čega je to divlje naselje srušeno, a njegovim stanovnicima kupljene kuće u selu. Taj model stambenog zbrinjavanja romske populacije proglašen je za najbolji u sedištu Evropske komisije u Briselu, ali su iseljene porodice i dalje na margini, tvrdi predsednik Udruženja Roma u Sivcu Mihajlo Đorđević.

- Za poboljšanje položaja romskih porodica u Sivcu u poslednje tri godine nije izdvojen ni dinar iz budžeta opštine Kula ili kase MZ. Romi su u kulskoj oppštini ponovo postali nevidljivi. Pozvan sam na sud zbog toga što nisam predao završni račun udruženja, ali kako da napravim finansijski izveštaj kad nismo imali nikakvih prihoda - napominje Đorđević.

Prema njegovim rečima, najveći problem pripadnika romske zajednice u Sivcu je nezaposlenost, jer od pedesetak radno sposobnih, zaposlen je samo jedan - kao higijeničar u komunalnom preduzeću.

- Udruženje, zbog besparice, ne može da organizuje ni kurseve za opismenjavanje, da bi barem osposobilo ljude između 30 i 50 godina života da mogu da napišu svoje ime i prezime, a ne da stavljaju prst umesto potpisa. Sva romska deca u selu, njih 28, idu u školu, jer bi, u suprotnom, njihovi roditelji izgubili pravo na dečji dodatak i socijalnu pomoć. Ali, ta deca nemaju ni školski pribor ni šta da obuku, a zimi idu u školu u letnjim patikama - iznosi Đorđević.

Iako je osam porodica dobilo pristojan krov nad glavom umesto udžerica u Cigan-mali, Đorđević ističe da stambeno zbrinjavanje nije rešeno, jer je većina romskih kuća oronula i zahteva adaptaciju.

- Koliko su uslovi za stanovanje nepovoljni, svedoči i to što od 20 romskih domaćinstava u selu, svega četiri imaju kupatilo - naglašava Đorđević.

Pet romskih porodica iz Sivca potražilo je i dobilo azil u Nemačkoj, a tri su se otuda vratile posle dve i tri godine boravka. Jedna od tih porodica kupila je kuću sa kupatilom, a druge dve renoviraće svoje stambene objekte, u kojima će napraviti kupatila.

NEMA BAZE PODATAKA

DANIJELA Dragišić Mesinger, koja je u opštinskoj upravi u Kuli zadužena za socijalna i romska pitanja, kaže da ni u ovogodišnjem lokalnom budžetu nisu predviđena izdvajanja za podršku romskoj zajednici.

- Bez obzira na to, ulaganja se mogu obezbediti putem projekata. Ali, pre nego što se bilo šta preduzme, mora se napraviti baza podataka o broju Roma u opštini i njihove dece koja pohađaju vrtiće, osnovnu i srednju školu. Treba broj romskih porodica kojima je potrebna socijalna pomoć - rekla je Dragišić Mesinger.