Bele štapove za slepe niko ne želi da kupi

OD prošle godine, paraćinska organizacija slepih i slabovidih, u kojoj je šezdesetak članova, bavi se proizvodnjom belih štapova koji su neophodno pomagalo i znak raspoznavanja slepih. Iako su najverniji prijatelji osoba koje ne vide, štapovi iz grada na Crnici nemaju plasman. Kupuju se oni uvezeni iz Kine i drugih zemalja, koji su obično nekoliko puta skuplji, a dosadašnji pokušaji ove organizacije da njihovi štapovi dođu do korisnika - nisu dali rezultat.

- Sa izradom štapova smo ozbiljnije krenuli prošle godine, kada smo savladali tehnologiju obrade i sklapanja - objašnjava, za "Novosti", Tiodor Veljković, predsednik ove organizacije. - U početku je išlo teško, čak sam bio pesimista. Najpre smo pravili jednodelne drvene štapove, a sada pravimo sklapajuće plastificirane, s rotirajućom kuglicom na kraju ili bez nje. Uvozni štapovi nisu ništa bolji od naših, koji su, po oceni beogradskog Defektološkog fakulteta, izuzetno kvalitetni i stabilni. Velika povoljnost je to što ih ne radimo samo u standardnoj dužini, već i po želji naručioca. Štap može biti dugačak i do 150 centimetara. Uglavnom su četvorodelni, ređe petodelni, i za njih šijemo i zaštitnu futrolu u kojoj se čuvaju nakon sklapanja, sa znakom Saveza slepih Srbije, a to je otvorena knjiga, s rukama preko knjige u položaju za čitanje.

Do neophodnog novca za ovaj posao paraćinska organizacija slepih došla je objedinjavanjem dvaju projekata kojima su konkurisali za sredstva. Štapove, naime, prave osobe sa invaliditetom angažovane u javnim radovima preko Nacionalne službe za zapošljavanje - njih šestoro, dok su materijal kupili opštinskim sredstvima. Angažovane osobe, od kojih su po jedna slepa i slabovida, primaju naknadu za svoj rad, ali zbog slabog plasmana i nedostatka novca za materijal, dnevno se proizvodi manje štapova nego što bi trebalo.

- Udruženja slepih ne mogu da funkcionišu bez videće osobe, čak članovi ne mogu ni da sede u prostoriji bez njihovog prisustva. Za razliku od ostalih sličnih organizacija, mi ne možemo sami da obavljamo sekretarske poslove. Niko neće da radi za džabe, pa ako nema plate, nema ni sekretara, a onda nema ni naše organizacije - objašnjava Veljković, dodajući da je njihov sekretar Snežana Kovačević poslednju platu primila za april, te da se novac obezbeđuje sve teže. - Na godišnjem nivou potrebno nam je minimum 400.000 dinara. Prošle godine smo od prodaje štapova obezbedili blizu 250.000, a ove, do sada, samo 50.000 dinara, iako su svim slepim ljudima beli štapovi neophodni.

Ručna izrada belih štapova koji su na prodaju

Paraćinska organizacija slepih, osim štapova, izrađuje i Brajeve azbuke, zidne, stone i rotirajuće, koje su potrebne bibliotekama i školama. Vrlo su aktivni, pa su ove godine dobili zahvalnicu Narodne biblioteke Srbije za doprinos bogatstvu bibliotečke zbirke i očuvanju kulturne baštine, a prošle godine na Smotri stvaralaštva slepih u Novom Sadu nagrađeni su diplomom.

POVOLjNE CENE

Beli štap iz Paraćina, koji je dobio ime "paraćinski belac", a koji je verni saputnik slepih, može se kupiti po ceni od 1.000 do 1.500 dinara, u zavisnosti od njegove dužine.

Moguć je dogovor sa drugim srodnim opštinskim organizacijama oko nabavke za njihove članove. Kontakt telefon je 035/569-487.

Veljković objašnjava da prodajom štapova nastoje da obezbede sredstva za rad udruženja, odnosno za platu tehničkog sekretara, bez kog se postojanje organizacije dovodi u pitanje.

Predsednik opštinske organizacije slepih Tiodor Veljković

NA IVICI OPSTANKA

Veliki broj opštinskih organizacija slepih u Srbiji na ivici je opstanka zbog nedostatka novca, a Savez slepih ih je prepustio brizi opština. Sredstva dobijaju jedino kroz projekte, a organizacija u Paraćinu već 10 godina dobija istu sumu - 200.000 dinara. Deo tog novca ove godine iskorišćen je za kupovinu materijala za štapove.