Obolela sedi ispred Kluba za stare: Ima smeštaj, neće gazdu

PARAĆIN - Već skoro mesec dana 59-godišnja Svetlana Brkić celi dan presedi na betonu ispred ovdašnjeg Kluba za stare, razgovarajući sa prolaznicima, žaleći se na sudbinu, tražeći pomoć... Mnogi joj donesu nešto novca i hranu. Kupanje je, kaže, obezbedila kod jedne poznanice, a kad padne noć taksijem se odveze do sobe koju joj plaća Centar za socijalni rad, uvuče se u svoj krevet i prespava...

- Taksijem se odvezem jer ne mogu da hodam, jedva se krećem, a nemam štake i u tom smeštaju provedem samo noć, u strahu. Danju tamo ne boravim, već dolazim ovde čim svane. Ne mogu da živim u tom stanu koji mi plaća Centar, uslovi nisu u redu, a plašim se i gazde... Hoću da mi Centar nađe novi smeštaj. Eh, samo da se ja domognem svoje invalidske penzije, još nekih 40 dana i rešiću se ovih problema. Mislite da mene nije sramota što sedim ovde, ali moram - jadikuje Brkićeva.

Biljana Milenović Strojanović, direktorka Centra za socijalni rad, navodi da je reč je o socijalno ugroženom, materijalno neobezbeđenom licu koje je hronično obolelo.

- Mi joj plaćamo smeštaj koji smo veoma teško uspeli da obezbedimo. U toj kući gde ona stanuje uslovi nisu idealni, ali ima i drugih korisnika na toj adresi koji nemaju nekih većih primedaba na ponašanje vlasnika. Inače, ona ima pravo na korišćenje narodne kuhinje, povremeno dobija jednokratnu pomoć i paket. Pravo na materijalnu pomoć nije ostvarila jer nije ni podnela zahtev - navodi Milenovićeva.

ĆERKA NA NEPOZNATOJ ADRESI

OVA žena od rodbine nema nikog svog osim ćerke koju nije videla 20 godina i za koju ne zna gde živi. Odavno se razvela, a radila je nekada, tvrdi, kao kuvarica u hotelu "Petrus". Kaže da je sama, što se porodice tiče, ali da ima poznanike i prijatelje "koji joj se nađu i donesu joj šta treba dok ovako sedi".