Etno-zbirkom napunila dom

OFARBANA drvena burad iz kojih se "migolji" raznovrsno cveće, šarene pletene korpice s vijugavim lozicama, panjevi iz kojih "proviruju" raznobojne latice, stara zaprežna kola u jarkim bojama, kamenjem oivičene baštice na uvek sveže pokošenoj travi... Ovako izgleda dvorište Dragice Gajić (64), u selu Dulene, koje je, iako nadomak Rekovca, najjužnije naselje kragujevačke opštine. Upravo zato je - na tek održanoj manifestaciji "Dani otvorenih dvorišta" - žiri sačinjen od predstavnika svih ovdašnjih turističkih organizacija njenu okućnicu proglasio za najlepše etno-dvorište centralne Srbije.

Ali dom ove vredne i kreativne penzionerke se ne izdvaja samo po dvorištu. I Dragičina stara porodična kuća je priča za sebe, s obzirom na to da je ona i od nje napravila svojevrsni muzej, sa više od 200 eksponata.

Najstariji predmet, šivaću mašinu, njena baka Stojka Pavlović je donela u miraz mužu Momiru - pre stotinak godina, jer je, kako naš narod kaže, bila pod manu, odnosno imala je kraću nogu, pa je morala da "motiviše" mladoženju...

- Ostale stvari sam osam godina sakupljala po komšijskim kućama, na tavanima i u kačarama. A sve je počelo kada sam sama ozidala ognjište i na verige postavila bakrač. To me je vratilo u detinjstvo, pa sam poželela da tu sobu preuredim po uzoru na njen nekadašnji izgled - kaže Dragica, jednako ponosna i na crepulju za hleb, zemljane lonce, posudu za pečenje kafe, testije, uljane lampe, krčage, sofru, tronošce...

U susednoj, nekadašnjoj spavaćoj sobi "dremaju" metalni i drveni kreveti - ukrašeni šarenim ćilimima i vezenim jastucima. Tu je i kolevka stara osamdesetak godina, starinski kredenac, razboj...

Inače, ova gostoljubiva Dulenka od 1978. živi u Beloševcu, kod sina Slaviše, ali stigne da svojim dvorištem i ostalim atrakcijama i te kako ulepša ovaj kraj.

MISIJA

DRAGIČINO dvorište je pretprošle godine na istoj manifestaciji osvojilo treće mesto, a lane je bilo drugoplasirano. Pre nekoliko godina je od Crvenog krsta Kragujevca dobila diplomu za najlepše dvorište, a iz tamošnje Turističke organizacije su joj predlagali da se bavi seoskim turizmom. Nažalost, domaćica nema vremena za to, ali svakome ko želi da pogleda njenu etno-zbirku širom otvara vrata svog doma.