Banaćani sačuvali ćirilicu na tabli

NA glavnom ulazu u Narodni muzej u Kikindi - nova tabla s nazivom ustanove, osmišljena, na propisan način. Uprava se napokon povinovala zahtevu iz peticije građana, koju je inicirao lokalni ogranak Vulinove partije, da se pri upotrebi pisma poštuju važeće pravne norme, odnosno, da natpis bude i na ćirilici.

Kikindski lider Pokreta socijalista Savo Orelj ne krije zadovoljstvo što je, kako sam kaže - ćirilica, kada je o Muzeju reč, vraćena u život. Među prvima se, napominje, oglasio i glasno negodovao, kada je uočen propust na muzejskoj tabli:

- Moglo je ovo da se reši mnogo ranije, bez buke i negodovanja sugrađana koji drže do svog slova, naravno i zakona - jasan je Orelj. - Do ovog problema, naravno, nije trebalo ni da dođe, da su se ljudi koji odavno vode Muzej držali propisa. Oni su, naime, na svoju ruku, pre više od tri godine, uklonili staru, klasičnu, tablu i postavili novu, nestandardizovanu, a naziv ustanove ispisali samo latinicom. Upravi Muzeja, eto, trebalo je devet meseci da uoči i ispravi grešku koju je načinila. Ali, bolje ikad nego nikad...

Naš sagovornik kaže da u njegovom istupu i stavu nema ni grama dnevne politike. Pitanje je isključivo pravne prirode. Poziva se na član 10 Ustava Republike Srbije i naš Zakon o službenoj upotrebi jezika, u kojima je jasno nedvosmisleno naznačeno da se table sa natpisom ustanova isključivo ispisuju ćiriličnim pismom, a može dodatno i latinicom, ali je takav natpis obavezno ispod ćiriličnog.

OPRAVDANjE

LIDIJA Milašinović, direktorka Narodnog muzeja, odbija da prokomentariše Oreljevu izjavu, kao i konkretniji razgovor na ovu temu. Na pitanje zašto se toliko dugo čekalo na zamenu table na ustanovi kojom rukovodi, kratko veli da se kasnilo jer sredstva u ovu svrhu svojevremeno nisu bila planirana. Privatnoj firmi za taj posao plaćeno je, inače, 10.000 dinara.

Prethodna latinična tabla