Muke zbog spore i krnje pravde

KRAGUJEVAC - Penzioner Živomir Vasiljević (79) više decenija je čekao na pravdu za svog oca koji je kao "narodni neprijatelj" streljan 1944. godine u zloglasnoj kragujevačkoj Kapislani. Kad je odlukom Višeg suda u Kragujevcu, aprila 2012. godine, usvojen zahtev za rehabilitaciju njegovog pokojnog oca Mihajla, nastali su novi problemi.

Živomir priča da je Komisiji za rehabilitaciono obeštećenje podneo zahtev za odštetu, ali u propisanom roku od 90 dana nije dobio odgovor, ni pozitivan, ni negativan. Od tada traju, kako kaže, jalove urgencije, prepiske, žalbe, ali rešenja za njegove ponovne muke još nema.

- Viši sud je utvrdio da je moj otac bio žrtva ideološko-političkog progona. Na osnovu lažne prijave, streljan je bez suđenja, presude. Konačno je potvrđeno da nije bio narodni neprijatelj, a zbog te "etikete" naša porodica imala je muke sve do kraja sedamdesetih godina prošlog veka - priča Živomir.

On kaže da je srećan što je pravda u tom smislu zadovoljena, ali je, navodi, okrnjena zbog njemu neshvatljivog ponašanja rehabilitacione komisije. Priča da mu je rečeno da o njegovom zahtevu nisu odlučivali, jer su bili zatrpani velikim brojem predmeta.

- Ne tražim nikakve enormne sume, već samo ono što je propisano zakonom - kaže Živomir.

Njegov otac je, priča ovaj penzioner, bio pošten čovek, zemljoradnik i kovač u selu Vlakča kod Kragujevca. Jedan meštanin ga je iz ljubomore potkazao da pomaže četnike, iako se nikada nije bavio politikom, niti pripadao četnicima ili partizanima. Krio se i od jednih i od drugih.

Iz izveštaja profesora Željka Zirojevića, koji se duži vremenski period bavi tematikom stradanja ljudi iz ideološko-političkih razloga, sudu je, između ostalog, predočeno da se uvidom u arhivsku građu koja se odnosi na "narodne neprijatelje", ne navodi ime pokojnog Mihajla Vasiljevića.