Bere višnje da preživi

NEZAPOSLENI iz Sivca kod Kule beru višnje kao nadničari na plantažama u Crvenki i Aleksi Šantiću, a jedan od njih, Petar Ilić, radi taj posao samostalno u svom selu. Iako ovde nema velikih voćnjaka, višnja je jedno od najzastupljenijeg voća u Sivcu. Mnoga domaćinstva imaju po nekoliko stabala višnje u baštama, dvorištima ili na ulici, ispred kuće. Međutim, većina njih obere samo toliko plodova, koliko im je potrebno za kompot ili sok, a velike količine višanja ostaju na granama, posebno u vrhovima krošanja. Ima čak i domaćinstava koja svoje višnje uopšte ne beru.

Ilić je ponudio da obere sve višnje i da ih sa vlasnicima podeli napola.

- Radim od sedam ujutro do sedam uveče. Dnevno naberem od 70 do sto kilograma plodova. Posao nije lak, jer, za razliku od stabala na plantažama, koja su niska, voćke u selu su visoke do 10-12 metara. Berem sa merdevina i penjem se na stabla zbog desetak kilograma višanja u vrhu, bez obzira na rizik od mogućeg pada. Mukotrpno je, ali kapne neki dinar - priča Ilić.

On napominje da je od branja višanja teža njihova prodaja, jer u selu ne postoji otkupno mesto za ovo voće.

- Prodajem višnje kod kuće i na pijaci. Cena višanja je trenutno 120 dinara za kilogram, ali u Sivcu nije velika potražnja, a na pijace u okolna mesta ne mogu da idem jer nemam sopstveni prevoz. Višnje berem sa peteljkom, jer tako duže mogu da stoje, ali ako se ne prodaju za dva dana, počinju da se kvare i onda propadne sav trud - navodi Ilić.

Kako ističe, realna zarada od višanja je oko 80 dinara po kilogramu, jer mora da plati prevoz do pijace, vagu i pijačarinu.

- Zaradu delim na jednake delove sa vlasnicima višanja, ali nekima se čini da ja imam veću korist, pa radije ostavljaju voćke neobrane nego da me angažuju. Dobit će biti sve manja, jer sad za berbu dospevaju kasnije sorte, koje su sitnije i cena će im biti niža. Najgore je ipak što ovaj posao može da traje najduže mesec dana, a treba se snaći za ostalih 11 - kaže vredni berač.

NA VOĆKE SA SILOSA

PRE nego što je počeo da bere višnje, Ilić je od početka marta do kraja maja radio na gradnji silosa u Sivcu preko firme iz Železnika.

- Radio sam za dogovorenu satnicu od 200 dinara, po 12 sati na dan, bez ugovora. Primljen sam kao pomoćni radnik, a radio sam i majstorske poslove. Trebalo je da dobijam platu svakih 15 dana, a nije mi isplaćena do danas, pa sam se obratio inspekciji za rad - dodaje Ilić.