Mornare dave loši propisi

AKO se ne promene propisi, Srbija bi, za najviše deset godina, mogla da ostane, prvo bez stručnih rečnih mornara, a zatim i bez rečnog brodarstva - upozorili su lađarci, odnosno, rečni brodari koji su se nedavno, kako bi sačuvali struku, organizovali u Udruženje profesionalnih lađara Srbije.

Ovo udruženje, kako objašnjava Aleksandar Vajda, njegov predsednik i kapetan broda sa iskustvom stečenim na Savi, Dunavu, Rajni i Majni, dužim od dve decenije, organizovano je pre svega kako bi odgovornima ukazalo na nepravilnosti do kojih je došlo prilikom promene propisa, odnosno, prilagođavanja ove struke pravilima EU.

- Novim zakonom o polaganju stručnih ispita, brodarske škole u Beogradu i Novom Sadu su potpuno marginalizovane, i njihovi maturanti imaju isti status kao učenici bilo koje druge škole, iako imaju stručnu praksu isključivo vezanu za rečnu plovidbu. Samim tim postavlja se pitanje, čemu takva stručna škola - ogorčen je Vajda, koji trenutno, pod zastavom Srbije, plovi u Nemačkoj.

Polaganje stručnih ispita je, kako navodi Vajda, rađeno po uzoru na sistem koji se primenjuje u Nemačkoj, ali, ni to nije do kraja ispoštovano.

- Kod Nemaca se ne polažu ispiti za mornara, vođu palube i krmara, nego se zvanja automatski dobijaju po stažu provedenom na brodu, dok je kod nas uvedeno polaganje - ukazuje Vajda. - Kapetanima, koji su decenijama plovili rekama, bez ograničenja po gabaritima, po vrstama plovila, sa patentima, odnosno, ovlašćenjima validnim na sektoru celog Dunava, jer je stari sistem polaganja obuhvatao sve segmente plovidbe i navigacije, kao i poznavanje plovnih puteva koji se detaljno izučavaju u brodarskoj školi, takođe je nametnuto polaganje ispita. Najgore je to što ove ispite još, koliko znam, niko nije položio, jer sistem, jednostavno, ne radi...

                                                                                                     Aleksandar Vajda

STRANE FIRME

APSURDNO je, kako navodi Vajda, i to što naše vlasti priznaju potvrde o provedenom plovidbenom stažu na određenom sektoru samo inostranih firmi.

- Ispada da je inostrana firma veći garant ukrcanja nego domaća - ogorčen je Vajda. - Zbog nefunkcionalnog rada Kapetanije pristaništa i zbog mnoštva brodova i firmi koje su ugašene, gotovo je nemoguće izvaditi ukrcanja na brodovima u prethodnom periodu, a domaće firme i brodari su svedeni na neme posmatrače, bez mogućnosti uticaja na promene u struci.

PENZIONERI NA BRODOVIMA

ZBOG neadekvatnih propisa, vlasnici brodova su prinuđeni da primaju penzionere na brodove, zato što mladih ljudi sa zvanjima nema dovoljno - ukazuje Vajda. - Ovim promenama se retroaktivno poništavaju stara zvanja, a bez prelaznog roka se uvode nova. Službenici u Kapetanijama su nepripremljeni za promene i zbog nejasnog zakona i zamršene procedure, koji još više otežavaju izdavanje nama donedavno važećih plovidbenih isprava.