Goranci svačiji i ničiji, a opet svoji

ZEJNEL Zejneli, novinar i publicista u penziji, koji je do 1999. godine živeo i radio na Kosmetu, objavio je knjigu o Gorancima pod nazivom "Goranci svačiji i ničiji (a ipak svoji)". Reč je o knjizi u kojoj autor, takođe Goranac, koji je do sada objavio deset knjiga o Kosovu i Metohiji, objašnjava šta su, odakle su i ko su uopšte Goranci. Oni i danas žive na Kosmetu, padinama Šar-planine, stešnjeni između granice s Makedonijom i Albanijom. Autor je dugo godina sakupljao građu, pa tako knjiga sadrži više od dvadeset naučnih i drugih radova o ovim ljudima.

U knjizi je objavljeno i jedno od prvih naučnih istraživanja akademika dr Miroslava Lutovca, koji je istraživao Goru, gde žive Goranci, i Opolje, gde žive Albanci. Tu su i istraživanja Srpske akademije nauka i umetnosti o Gori, Opolju i Podgori, delova Sredske župe, nedaleko od Prizrena. Ta istraživanja nisu do kraja urađena zbog ratnih dejstava i bombardovanja Srbije 1999. godine.

- Uglavnom se svi istraživači slažu da su Goranci slovenskog porekla, a mr Suzana Hasani je, istražujući poreklo ove male etničke zajednice, došla do podataka da se oni pominju još u vreme rimskog doba. U zavisnosti od opredeljenja nekih autora, naročitio posle rata na Kosovu, pojedinci su tvrdili da su Goranci Bošnjaci ili Vlasi-Aromuni.

Turski autori tvrde da su oni poreklom Turci, Bugari, da su upravo Goranci bugarskog porekla, Makedonci da su zbog jezika i običaja Makedonci muslimani, a Albanci da su Goranci ništa drugo do Albanci - primećuje Zejneli. - Mnogi autori tvrde, i uglavnom se svi u tome slažu, da su Goranci srpskog porekla i da su pod pritiskom Otomanske imperije primili islam.

Navode se nazivi mesta i toponimi koji nedvosmisleno potvrđuju njihovo slovensko poreklo, a njihov jezik mnogi svrstavaju u najčistiji staroslovenski jezik. Mnogi od autora ne mogu da izbegnu ni to da je car Dušan tvrdio kako su mu oni najbolji podanici, zatim da se pominju u Hrisovulji cara Dušana, da su bili i pod zaštitom kralja Petra Prvog.

Zejnel Zejneli

DRŽAVA IH ZABORAVILA

GORANACA danas u Gori ima manje od 8.000, a do 1999. godine ih je tu živelo blizu 20.000. Neverovatno, ali se za njih interesuju države koje imaju više od 160 miliona stanovnika! Srbija ih gotovo i ne pominje, ili samo jednom u toku godine, kada neko od političara otputuje u Goru, za Ćurđevdan, i tamo ostavi premnogo obećanja - kaže Zejnel Zejneli.