Subotica: Para nema ni za preglede bolesne dece

SAMOHRANI otac Aduš Avdo iz Subotice, čija je ćerka Angulj (11) rođena sa Daunovim sindromom i srčanom manom, primoran je da već pet godina dokazuje ćerkinu bolest da bi ostvario pravo na uvećanu naknadu za negu i pomoć.

Požrtvovani otac bez ičije pomoći brine o prelepoj devojčici i prima osnovnu naknadu za tuđu negu i pomoć od oko 9.000 dinara. Nalazi lekara Instituta za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine, da dete do četvrte godine nije pričalo, a doskoro nije moglo da kontroliše fiziološke potrebe, da joj je jedna noga kraća, da ima epilepsiju i probleme sa štitastom žlezdom i kičmom, očigledno nisu dovoljni državnim institucijama, zdravstvenim komisijama i Pokrajinskom sekretarijatu za zdravstvo da odobre uvećanu pomoć.

- S Kosova smo izbegli 1999. godine, i kada smo se 2011. godine doselili u Suboticu, uradili smo sve preglede i podneli zahtev koji je odbijen, uz obrazloženje da Angulj nema telesna oštećenja po važećem pravilniku - priča otac. - Posle druge molbe, odgovorili su da se njeno stanje nije pogoršalo i da ne postoje oštećenja. Žalio sam se nadležnom Pokrajinskom sekretarijatu, ali i pored potvrde genetičarke da Angulj ima Daunov sindrom i grafikona sa 47 hromozoma, naše žalbe su odbijene. Angulj, srećom, zaista ne izgleda kao druga deca sa Daunovim sindromom, ali ima sve ostalo što ova bolest nosi.

Zahtev je Avdo podneo i 2014. godine, ali su opet odbijeni jer je konstatovano telesno oštećenje devojčice od 70 odsto, što je ne granici minimalne, i opet nedovoljno za uvećanu pomoć. Zato je otac presavio tabak i podneo žalbu i tužbu Upravnom sudu.

- Sva deca obolela od Daunovog sindroma primaju uvećanu naknadu za negu i pomoć, jer se ova bolest smatra sto odsto telesnim oštećenjem, koje nastaje rađanjem - predočava Avdo, ne krijući ogorčenje na ceo sistem. - Ne znam da li se ovo dešava zato što smo Romi, ili zato što neko greši, ali ne mogu da dopustim da je samo mom detetu uskraćeno ono što mu zakonom pripada.

Dok vodi lavovsku borbu da dokaže ćerkinu bolest, Avdo se isto tako snažno bori i da njih dvoje prežive. Otkako ih je pre četiri godine napustila majka deteta, brine o svojoj mezimici s puno strpljenja, pažnje i ljubavi. I više nego skromno domaćinstvo vodi tako uredno da bi mnoge domaćice pocrvenele od stida.

Zbog bolesti, koja zahteva stalan nadzor, otac ne može da ima stalan posao, te je upućen na sezonske radove - sakuplja sekundarne sirovine i šta god može, i to u periodu dok je dete na časovima u specijalnoj školi "Žarko Zrenjanin".

Ipak, socijalna pomoć i ono malo što on zaradi nije uvek dovoljno da podmire sve odlaske na preglede u Novi Sad, mnogobrojne analize...

- Kako nam je, samo mi znamo. Često bude teško. I preteško... - nastavlja hrabri otac, pokušavajući da zadrži suzu, onu mušku... najtežu... - Najlakše je odreći se svog deteta i smestiti ga u "Kolevku", ali ja to ne mogu i neću, i zato moram da se borim.