Čekamo bolje iz Biće bolje

RECEPT je jednostavan - samo optimizam.

Ovako Sanja Bugarski, dama koja vodi porodičnu farmu muznih krava na salašu nedaleko od Kule, objašnjava kako je, u 15 godina koje su bile sve drugo samo ne pogodne za stočare, uspela da sa suprugom Draganom i sinovima Boškom i Jovanom opstane u poslu i odoli svim izazovima.

Naša sagovornica je i predsednica Centralne asocijacije proizvođača mleka Srbije. Kada se pojavljuje u javnosti, a to se u godinama teškim za mlekare često dešavalo, na njoj se ne može primetiti kakvim poslom se bavi. Objašnjava kako su izazovi počeli još od kada je porodica, pre 15 godina, odlučila da se posveti mlečnom govedarstvu na porodičnom imanju koje je suprug dobio od roditelja.

- Suprugova familija tamo je uvek držala nekoliko krava za porodične potrebe - objašnjava ova neobična poljoprivrednica koja je, u stvari, po zanimanju menadžer, dok joj je suprug ekonomista. - Mi smo se, pre tih 15 godina, našli pred izazovom - ostati u Novom Sadu i raditi za drugoga, pokrenuti svoju firmu koja će se baviti prodajom ili uslugama ili pokrenuti posao u stočarstvu. Odlučili smo se za treću opciju. Prvo smo pokušavali da posao vodimo iz Novog Sada, ali od pre 13 godina smo ovde, na farmi.

Odlasku iz Novog Sada, te 2001. godine, dodaje Bugarski, kumovalo je i to što nije želela da joj deca žive kao "kućni ljubimci" koji se povremeno izvode napolje.

- Naravno, nije bilo lako, a o tome kakvi su počeci bili, najbolje govori to što sam, tih prvih meseci, pitala koliko je krava trudna - priseća se naša sagovornica. - Stručne termine smo ubrzo savladali, polako smo povećavali broj grla, a uz njih i učili, tako da sada stalno zapošljavamo pet radnika, a u sezoni ih ima i znatno više.

Na farmi, ova porodica imamo ukupno 190 grla, najvećim delom rase crni holštajn, od kojih je u muži njih 70. Sve su ženke, koje slobodno šetaju na oko 10 hektara farme. U štalu ulaze samo da uzmu hranu i vodu. Hranu za goveda proizvode sa oko 20 hektara vlastitog i 100 hektara državnog zemljišta koje imaju u zakupu, a mlekari svakodnevno isporuče oko 2.000 litara mleka.

- Kada bih nabrajala koliko je, ovih godina, izazova bilo pred nama, od niske otkupne cene mleka, problema sa zakupom državne zemlje, izostanka podrške države koja je tu samo kada treba nešto da se naplati i fakturiše, preko privatizacije mlekara, pa do aktuelne pretnje koja nam svima visi nad glavom - otvaranja granica za uvoz mleka iz EU, svi bismo se umorili - kaže Bugarski. - Sve smo ih, ipak, uspešno savladali, a ključ uspeha je, bar u našoj porodici - optimizam. Uvek smo, pa i kada je bilo najteže, verovali da će biti bolje. Istina, to bolje još uvek čekamo, ali verujemo da će, na kraju, pamet pobediti.

NASLEDNICI

Stariji sin Boško, koji ima 19 godina, planira da upiše psihologiju. Vukovac je i posvećen je učenju i knjigama, ali to malo veze ima s praktičnim stvarima - priča naša sagovornica. - Mlađi, trinaestogodišnji Jovan, međutim, intenzivno beži od knjige, ali zato krajnje uspešno rešava sve praktične probleme. Verujem da će ta kombinacija dovesti do uspeha u vođenju farme.

INDUSTRIJSKA ZONA

Zanimljivo je i to što je naš salaš, zvanično, u industrijskoj zoni Kule - priča Bugarski. - Ne znam ko je odlučio da ovo zemljište, koje je dobrim delom močvarno i podvodno, odredi za industriju. Sigurno nije imao u vidu to što se ovde može graditi samo u avgustu, kada je najsuvlje.

POMOĆ

Državni organi, pre svega inspekcije, aktivni su samo kada nešto treba da se fakturiše - ogorčena je naša sagovornica. - Pre nekog vremena, pitala sam jednog od inspektora zašto niko nije napisao bar brošuricu o somatskim ćelijama u mleku, kako bismo mi, proizvođači lakše odgovorili tom izazovu. Odgovor je, naravno, izostao.