Na tri stepenika čeka dve godine

DRAGANU Dragićević (35), diplomiranog inžinjera mašinstva iz Bora, tri stepenika dele od toga da, iako je u invalidskim kolicima od svoje devete godine, bude, kako sama kaže, "slobodna kao ptica". Jer, upravo zbog toga što, ni posle dve godine od kada je JP "Direkciji za izgradnju Bora" podnela zahtev da se u zgradi u kojoj živi napravi rampa za invalide, ova mlada žena, majka dvogodišnje devojčice Milice, je, bukvalno, zarobljena u svom stanu!

- Suprug Nenad i ja smo se, pre dve godine, iz Beograda, gde smo završili studije, vratili u Bor, jer tamo više nismo mogli da plaćamo kiriju - priča Dragana. - Nekako baš u to vreme sam se i porodila. I, sve što sam želela je da se "premoste" tri stepenika, kako bih kolicima mogla da se spustim niz njih i, povremeno, sa ćerkicom izađem napolje.

Dragana je, do tančina, poštovala zakonsku proceduru. Obratila se, najpre, nadležnima u svojoj mesnoj zajedici, koji su je uputili da pomoć potraži u JP "Direkcija za izgradnju Bora".

- Iz tog preduzeća su mi, najpre, pre dve godine, tražili da skupim potpise svih stanara da su saglasni da se na tom mestu napravi rampa za invalide - nastavlja Dragana. - A, kada smo to učinili, zahtevali su da prikupimo potpise stanara i iz susedne zgrade. Odustali su, kasnije, od toga, jer su se uverili da ta sporna tri stepenika pripadaju zgradi u kojoj živim.

Međutim, baš su tada nastali problemi, jer su iz JP "Direkcija za izgradnju Bora" uvek imali neočekivan odgovor na Draganine molbe.

- Ne znam da li da se smejem ili da plačem, jer su njihovi izgovori neverovatni - objašnjava Dragana. - Pazite, prvi put su mi kazali da imaju novac, ali ne i izvođača radova. Naredni put su mi objasnili da imaju izvođača, ali su u svađi sa njim. Potom su našli novog izvođača radova, ali su u međuvremenu ostali bez para...

Dragana se odlučila na poslednji korak - objavila je apel na društvenim mrežama, sročen u dve rečenice: "Dve godine sam zarobljena u stanu zbog nesposobnosti grada Bora da napravi jednu običnu invalidsku rampu. Možda nisam vredna truda?"

- Padalo nam je na pamet i da, o svom trošku, a reč je o ulaganju od najviše 300 evra, sami sagradimo rampu za invalide - dodaje Draganin suprug Nenad. - E, tada su nam iz JP "Direkcija za izgradnju Bora" objasnili da je to, ipak, javna površina i da bi, ako bismo to uradili, počinili pekršaj. Em bi morali da sve vratimo u prvobitno stanje, em bi, pride, morali da platimo i kaznu.

SAOBRAĆAJNI ZNAK

DOK čeka odgovor nadležnih iz JP "Direkcija za izgradnju Bora", Dragana je, nedavno, doživela još jednu neprijatnost.

- Ispred naše zgrade je obeleženo parking-mesto za invalide, ali je saobraćajni znak bio tri mesta dalje od njega - odmahuje glavom Dragana. - Pozvala sam nadležne i predočila im šta se desilo, a oni su mi odgovorili "da trenutno nemaju izvođača radova" i da "ako mogu, sama iskopam rupu i premestim znak".