Znamo da i dalje igraš s nama

PRE više od dva meseca, život srpskog reprezentativca Stefana Milanovića (26) ugasio se u teškoj sabraćajnoj nesreći na putu Čačak - Kraljevo, ali ovaj uspešan sportista nastavlja da živi u predstavi koju su za njega napisali članovi Udruženja gluvih i nagluvih u Kruševcu. Stefanovi prijatelji i poznata glumica Kruševačkog pozorišta Slađana Nestorović Ristić osmislili su komad "Ne brže od života", koji će premijerno igrati na Festivalu dramskog stvaralaštva u Velikoj Plani krajem maja.

U pantomimičarskom delu koji će moći da prate i "čujući" gledaoci, rekonstruisaće se Stefanov kratak život: osvojene medalje i pehari u čak dve reprezentacije i timovima malog fudbala i rukometa, uspesi na takmičenjima u drugim sportovima, glumi. Za samo 26 godina, ovaj momak, čijoj je sahrani prisustvovalo više od 500 ljudi iz cele Srbije, obeležio je i rad udruženja.

- Mislim da je cela zemlja žalila za Stefanom, a predstava je naš način da mu se zahvalimo za sve što je učinio - priča, za "Novosti", glumica, režiser i scenarista Slađana Nestorović Ristić, koja već osam godina radi sa gluvim glumcima. - Verovatno da bi i ove godine igrao sa nama, jer je prošle godine bio sjajan u ulozi Lava u predstavi "Najbolji drugari na svetu". Tim komadom predstavili smo se na festivalu u Zrenjaninu.

Iako na repertoaru imaju osam odličnih predstava, članovi Dramske sekcije Osnovne organizacije gluvih i nagluvih na festival ne idu s namerom da pobede. Radmila Savić, Snežana Prutkin, Dragica Kovandžić, Miljan Bićanin, Iva Vujčić, Lazar Gligorijević i Anita Protić glumci su s različitim oštećenjima sluha, ali osećaju umetnost kao i oni koji od nje žive.

- Ne igramo ovu predstavu zbog žirija, već zbog poruke koju nosi, i želimo da odamo priznanje i svim ljudima koji su učestvovali u Stefanovom životu - kaže nam Slađana.

POGINUO PRE PRIPREMA

Stefan Milanović se samo nekoliko dana pre pogibije pripremao za Evropsko prvenstvo u futsalu u Španiji, a čekalo ga je i Evropsko prvenstvo u rukometu u Nemačkoj ovog maja. Bio je sjajan golman, a osim za reprezentacije za osobe sa invaliditetom sluha, nosio je dres i "čujućih" klubova. Nije mu bilo teško da glumi, vozi kolege, nosi pozorišne rekvizite. Uvek im je u svemu pomagao. I opet će, veruju, kada izađu na scenu.