Promene imena u Novom Sadu: Kum nadeva, a kumče izvoljeva

AJUĆI ime Đoka po rođenju sada šezdesetogodišnjem Novosađaninu, kum je verovao da je nadenuo lepo i ozbiljno ime i da će ga ovaj s ponosom nositi. Ispostavilo se, međutim, da se kumčetu, kako je odrastalo, ime sve manje dopadalo, pa je posle dugog premišljanja odlučilo da se zove Đorđe. Pristajući na sve administrativne poslove koji slede, Matičarskoj službi je podneo zahtev, a kada je dobio rešenje, nije bilo srećnijeg od njega.

To je samo jedan od mnogobrojnih zahteva s kojima su se susreli zaposleni u Matičarskoj službi u Novom Sadu, kojima se godišnje javi oko 700 ljudi. Navode i slučaj jedne Ruže, koja je promenila ime u Ružica, jer su je svi od rođenja zvali tim imenom.

Zahteve za promenu ličnog imena, odnosno prezimena, više podnose žene nego muškarci, i to u najvećem broju slučajeva posle razvoda braka. U takvim situacijama, prema rečima Jovane Belić, višeg stručnog saradnika za građanska stanja, odriču se muževljevog prezimena i ponovo se vraćaju na devojačko.

- U poslednje vreme se povećao broj zahteva zato što situacija tera ljude da usklade ime s podatkom iz matične knjige rođenih - navodi Belićeva. - Iako je zakonski rok 60 dana da zahtev bude rešen, do novog imena ili prezimena se dolazi se za kraće vreme.

Među razlozima zbog čega žele promene, navode se razne priče. Pojedini, da bi se lakše domogli pasoša neke evropske zemlje, konkretno Mađarske, uzimaju majčino prezime. Neki, odlazeći u inostranstvo, da bi se što više prilagodili novoj sredini, ime dobijeno po rođenju zamenjuju onim svojstvenim zemlji u koju odlaze, a takvih slučajeva je bilo desetak. Dobijanje državljanstva je takođe jedan od razloga koji se može pročitati u zahtevu za promenu imena. Ima slučajeva da pripadnik neke manjine poželi da mu ime zvuči srpski, a pojedini nadimak menjaju za ime, jer su gotovo i sami zaboravili kako se zovu.

- Najpre dođu da se informišu šta im je potrebno i kako mogu da promene lično ime - predočava naša sagovornica. - Dešava se da kada saznaju da posle toga moraju da menjaju kompletno sva dokumenta, od izvoda u matičnoj knjizi rođenih pa do školske diplome, jednostavno odustanu.

Pored punoletnih osoba, ime ili prezime mogu da promene i deca, ali uz saglasnost roditelja. Ako je dete starije od deset godina, a mama i tata se predomisle u vezi s njegovim imenom, onda je potrebna da i ono da saglasnost.

Za promenu ličnog imena nije, međutim, dovoljna samo želja. Obavezni su potvrda da se protiv dotičnog ne vodi istraga i izveštaj o tome da li je osoba osuđivana.

BORKO UMESTO BORISLAV

Najnoviji slučaj promene imena u Novom Sadu zabeležen je nedavno, kada se na takav potez odlučio političar. Lider Levice Srbije Borislav Stefanović promenio je ime u Borko, nakon što mu nije bilo omogućeno da izborna lista koju predvodi bude nazvana "Borko Stefanović". Ime je promenio u nadimak po kojem je poznat u javnosti.