Spojio ih sabor trubača

MUZIČARI iz Berlina i Vladičinog Hana sreli su se u Guči pre nekoliko godina, da bi nastavili prijateljstvo i razmenu iskustava putem interneta. Ovo poznanstvo izrodilo je zajednički album na kome se trenutno radi u Vladičinom Hanu. Sa jedne strane školovani muzičari iz Berlina, predvođeni Žarkom Jovaševićem iz Čačka, koji već 11 godina živi i radi u Berlinu kao profesor muzike i kompozitor, sa druge strane jedan od najmlađih i najnagrađivanijih samoukih trubača sa juga Srbije Bojan Krstić sa svojim orkestrom.

U dobroj atmosferi dok zvuci trube odjekuju Domom kulture gde muzičari svakodnevno vežbaju, nastaje i dokumentarni film o Vladičinom Hanu kao svojevrsnom trubačkom centru.

Han je za mene centar južnjačkog zvuka trube, zbog toga što je ovde više Roma i romski muzičari daju neki svoj pečat tom zvuku. Ima mnogo dobrih bendova u oblasti Užica i Zlatibora koji jako lepo sviraju kola, ali čočeci sa juga su nezamenljivi, ta neka mešanja sa latinskim ritmovima i fank elementima dolaze odavde - kaže Žarko Jovašević i dodaje da je i boja zvuka trube specifična jer se oseća ta neka "južnjačka tuga" ili "južnjački bluz".

Ovom muzičaru Vladičin Han je specifičan i po tome što je centar jednog područja koje je pola veka unazad osvojilo gotovo 80 odsto nagrada u Guči.

Od 1961. godine do danas nagrade idu u Han, Prekodolce, Surdulicu, Vranje, Leskovac i zbog toga je muzički sastav "Mr Žarko", koji ja vodim, doneo odluku da snimi drugi album baš u Vladičinom Hanu - kaže Žarko.

Grupa iz Berlina je u Vladičin Han sada došla u manjem sastavu, koga pored Žarka, koji je muzičar i kompozitor, čine producent, menadžer.

Ideja je bila da dođemo sa svim našim džez muzičarima, koji bi naučili nešto od ovih romskih muzičara, jer oni ne rade sa notama, kad se note izbrišu i pocepaju tada nastaje ta magija zvuka, ali za takav projekat je bio potreban plan godinu dana ranije, a mi smo prosto seli u auto i došli - priča Žarko.

Dok Žarko priča o magiji muzičara koji su sluhisti, Bojan kaže da nije baš ponosan što ne zna note, ali zato će njegov naslednik sigurno trubu učiti da svira u Muzičkoj školi.

- Kod nas u porodici truba je nešto što se podrazumeva, ponosan sam i na uspehe svog dede i oca koji je mene učio da sviram, ali nisam ponosan što ne znam note - kaže Krstić.

Različiti pogledi na ovu temu su ih naterali da se nasmeju i ispričaju, za "Novosti", anegdotu s početka saradnje.

- Ja sam doneo Bojanu note, koje mu nisu bile potrebne jer njegova muzika izlazi iz srca i ne zapisuje se na papir - priča Žarko.

Bojan, sa druge strane, kaže da mu je bilo neprijatno kada mu je Žarko doneo note a on nije znao šta da radi sa njima.

- Kad sam čuo kako to zvuči, ja sam odsvirao to za nekih pet minuta - priseća se Bojan.

- A onda je meni bilo neprijatno - dodaje Žarko, i kaže da je istovremeno bio mnogo ponosan na Bojana.

ISKRENI PRIJATELjI

TRUBAČ Bojan Krstić kaže da su tokom saradnje on i Žarko postali iskreni prijatelji i da ih je spojila ljubav prema trubi, te je za njega ovo velika šansa da se zvuci trube iz Hana čuju i širom Balkana.

- Presrećan sam zbog saradnje sa vrsnim muzičarima, sa kojima planiramo da kasnije nastupamo na brojnim festivalima širom sveta - kaže Krstić.