Lake noge pod teškim bremenom

SVAKOG dana Darko Zečević, 88-godišnjak iz Draglice na Murtenici, iz livade pod kućom iznese breme sena. Položi ovcama, pripremi breme, pa uzbrdicu od potoka do štale, kao uz nos, savlađuje, kako kaže, na zastranjke, uz blage krivine. Teret od 40 do 70 kilograma nosi tako da bi mu pozavideli mladići i kršni planinci.

- Radili ovako preci, naviko sam, odmalena. Skoro celo seno zimus sam izneo kravama, a i nemam zaprege da ga izvučem. A za šta su drugo seljaku leđa nego za tereta i znoja? - kao da se pravda starina što se muči u odmaklim godinama u vrletima Medveđeg brda.

Na Murtenici, Darka znaju po vrednoći, lakim nogama, zečjem koraku pešaka, ali i stasu pravom ko strela. Mnogi pamte da su ga, odlazeći izjutra na državni posao, sretali kako se iz gore vraća s drugim tovarom drva na samaru konja. Ceo vek je, kažu, bio pritisnut bremenom sudbine i života.

- Siromaštvo i život me rano očeličili i okalili - otkriva Darko recept gorštačke izdržljivosti. - Sa 15 godina počeo sam kositi livade, a uskoro su me ukućani slali u nadnicu: najpre na gradilište puta od Zlatibora prema Kokinom Brodu, pa kod seoskih gazda. Omrknem i osvanem na tuđem imanju. Kopao sam i prodavao luč, bio kiridžija i rabadžija, sekao građu ručnom testerom... Da se, poturajući grbaču, otkine dinar i opstane na kamenjaru i prljuši.

Iz Borja, gde su nekad bile kolibe i senokosi dragličkih zaselaka, Darko je danima prenosio seno: dva bremena na konju, a jedno na leđima. Tako je i 1973. godine, od Talambasa preneo hiljadu blokova za gradnju kuće.

Još uvek četiri ara zemlje za vrt ručno rilja, a deo okućnice pokosi kosom. Iz obližnjeg šumarka ne vraća se bez naramka ogranaka. Sa suprugom Verom (77), Darko gaji dve krave, dvadesetak ovaca, konje... Melem na tegoban život su posete troje dece i telefonski razgovori sa unucima u belom svetu.

PUT OD "MIRAZA"

- BLIZINA izvora vode jedina je pogodnost za život na desetak hektara drlije - kazuje Darko. - Pomože mi prošle jeseni šurak Lazar Vitorović, na radu u Francuskoj, da prokopam put. Nisam tražio miraz, nikad ni dinar, ali on dobre duše, pomaže i komšije u Beloj Reci.