Po napuštenim kasarnama u Novom Sadu i okolini živi 250 porodica!

PO NAPUŠTENIM kasarnama u Novom Sadu i okolini, na rešenje stambenog problema, trenutno čeka više od 250 porodica vojnih lica, sa gotovo 1.000 članova, a još tri stotine porodica, kako je upozoreno u utorak na sednici Skupštine Novosadskog odbora Udruženja vojnih beskućnika, smeštaj je našlo u podstanarskim sobama i stanovima.

Svi oni su, prema naredbi vojnog i državnog vrha, od 1991. do 1999. godine, napustili svoja mesta stanovanja u bivšim republikama SFRJ i na Kosovu i Metohiji i još uvek očekuju adekvatno rešenje stambenog pitanja. Trebalo je, da budu na vrhu liste za stambeno zbrinjavanje, ali se to ipak nije dogodilo...

Smeštaj u kasarnama je, kako je naveo Milorad Marić, predsednik novosadskog odbora ovog udruženja, ispod svakog nivoa ljudskog dostojanstva, a u isto vreme, beskućnicima se stalno preti prinudnim iseljavanjem.

- Nadali smo se da će prodajom kasarni u Novom Sadu, početi i rešavanje našeg pitanja, na koje, evo, čekamo već četvrt veka - istakao je Marić. - Cena vojnih nekretnina, od čije je prodaje trebalo da se finansira izgradnja stanova za vojna lica, pa i za nas, međutim, suviše je visoka, kupaca nema, tako da se stanovi dodeljuju jako sporo, pa je u poslednjih nekoliko godina samo osam naših članova uspelo da reši stambeno pitanje. Daleko veći broj, nažalost, dočekao je smrt u privremenom smeštaju...

- Uslovi su takvi da jedan toalet, odnosno čučavac, kakvi su uobičajeni u kasarnama, dolazi na 12 stanovnika ovog privremenog smeštaja - žale se vojni beskućnici. - Kuhinje su postavljene po hodnicima zgrada. Naravno, i u njima nam vojne vlasti naplaćuju boravak, i to vrlo skupo, a takođe i utrošenu energiju, a za svaki pokušaj protivljenja povećanju cene, preti nam se izbacivanjem iz "stanova".

DO KRAJA VEKA

NA PITANjE, kada se nada rešenju svog pitanja i izlasku iz privremenog smeštaja, Nikola Jovanov, jedan od vojnih beskućnika, gorko se šaleći odgovara - "Biće do kraja veka"..

- Čekao sam 20 godina - kaže Jovanov, koji je stan ostavio u Zagrebu. - Sada da sačekam još 20 godina, pa će se naći neko rešenje...