Zaboravljeni junaci Karađorđeve zvezde

JUNAČE, stekao si je svojom krvlju i ranama - rekao je oficir kačeći Karađorđevu zvezdu sa mačevima na grudi Radiše Gojgića, iz Negbine, kaplara 1. čete 3. bataljona 4. pešadijskog puka Drinske divizije, u dvorištu bolnice u Bizerti.

U logor daleke Afrike Radiša je stigao iz Soluna, posle četiri teške rane od kuršuma na Crnim čukama podno Kajmakčalana u septembru 1916. Drugovi su ga, pod okriljem mraka, izneli sa razbojišta, gde je prethodne noći kršni delija ispod Murtenice prvi krenuo u ljutu i krvavu borbu, komandujući: "Odšarafi bombe!"

U jedinicama srpske vojske u ratovima od 1912. do 1918. godine, gde su podvizi, hrabrost i junaštvo vojnika i starešina bili svakodnevni i gde nije bilo lako steći slavu, na grudima 329 ratnika iz užičkog kraja zasijalo je najviše ratno odlikovanje - Karađorđeva zvezda.

Biografije ratnika iz 11 opština (deset Zlatiborskog i Ivanjice iz Moravičkog okruga), azbučne registre i zasluge u ispunjavanju svete dužnosti prema narodu i otadžbini među korice knjige "Junaci Karađorđeve zvezde užičkog kraja" sabrao je Užičanin dr Rade V. Poznanović, tragajući godinama po arhivama, hronikama, zapisujući sećanja. Iz zaostavštine pre dve godine preminulog istraživača rukopis je objavio užički Istorijski arhiv.

Bombaš - kaplar Radiša Gojgić

- Izvesni podaci o junacima Karađorđeve zvezde su nemarom pogubljeni, a drugi namerno potiskivani iz pamćenja zato što su u nazivu i obliku imali dinastički karakter. Postepeno ih je iz sećanja brisala država, opština, crkva, pa i neki potomci. U nekim slučajevima tragovi su nestali pod zemljom, u humkama. Srećom, za neke hrabre ratnike zapis je nađen na nadgrobnim spomenicima - zapisao je dr Poznanović.

Među dobitnicima ovog odličja najviše je, kako navodi hroničar, bilo seljaka - 202, zatim 49 oficira, 13 činovnika, 10 trgovaca, po sedam učitelja, zanatlija i ugostitelja, pa sveštenici, profesori...

Korice knjige

- Junaci koji su se u ratu okitili Karađorđevom zvezdom najčešće su se vraćali starim zanimanjima ili bili na odgovornim mestima i veoma retko su se kitili tim odličjem, a svoje podvige su, jednostavno, smatrali dužnošću - podseća autor knjige, ostavljajući u amanet potomcima da čuvaju sećanja na pretke.

Autor dr Rade Poznanović

Ko je stekao odlikovanje Karađorđeva zvezda, za narod je bio - junak rata.

VOJVODI BOJOVIĆU PET MEDALjA

VOJVODA Petar Bojović, rodom sa Zlatara, komandant Prve armije i načelnik Vrhovne komande srpske vojske, dobio je pet ordena Karađorđeve zvezde. Četiri odličja zaslužio je Đura Dokić, Užičanin, armijski general na čelu više jedinica.

Za zasluge, tri puta su odlikovani Krsta Smiljanić iz Ljubiša, na Zlatiboru, komandant Drinske divizije, Vojin Popović iz Štavlja, kod Sjenice, poznatiji kao Vojvoda Vuk, komandant komita i dobrovoljaca, generali Ljubomir Marić iz Kosjerića, Milivoje Čađević iz Užica i Damjan Popović iz Ivanjice, pukovnik Pavle Karimanović iz Užica, potukovnik Kosta Jaraković iz Bioske, učitelj Simo Popović iz Karana. Po dva ordena zaslužilo je 23 ratnika.

Ivan Jevremović, Branislav Raković i Žarko Vuksanović

KRALj KUM RATNIKU

REDOV Ratko Šopalović, iz Mačkata, dobio je dve Karađorđeve zvezde za ratne zasluge i hrabrost. Dva puta je u Velikom ratu zarobljavan, ali je uspevao da pobegne. Posle povlačenja preko Albanije i oporavka u Francuskoj, na solunskom ratištu je teško ranjen i izgubio je vid. Prilikom posete bolnici u Solunu, prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević je prihvatio da svom ratniku bude - kum.

Karađorđeva zvezda