I decu prodavali za harem

U TOKU 1917. godine sa juga Srbije internirano je 8.000 devojčica od 12 do 14 godina, koje su Bugari prodali Turcima za njihove hareme. Bila je to svakodnevna borba za golu egzistenciju u neprekidnom strahu od odmazde i silovanja bugarskih osvajača. Na ovaj način vraćamo civilizacijski dug i prema slavnim precima sa ovog prostora koji su obeležili istoriju srpskog naroda u prvoj polovini 20. veka - kaže Mira Ninošević, jedan od autora sveobuhvatne izložbe o stradanju Srba na jugu Srbije u Prvom svetskom ratu.

Izložba Narodnog muzeja u Leskovcu prvi put na sveobuhvatan način govori i o teškom položaju civilnog stanovništva za vreme bugarske okupacije ovih krajeva. Sav teret terora i zločina podnela je nejač koja se borila za golu egzistenciju. Razmere zuluma bile su takve da su dovele do podizanja "trećeg srpskog", odnosno Topličkog ustanka koji je ugušen u krvi, a jug Srbije je oslobođen tek posle proboja Solunskog fronta.

- Čitajući dokumenta o zverstvima okupatora i gledajući fotografije, čoveku pozli. Streljanja je bilo najmanje. Obračunavali su se noževima i bajonetima. Palili su i kuvali žive ljude, utrkivali se ko će počiniti monstruozniji zločin - kaže Veroljub Trajković, muzejski savetnik koji je sa Mirom Ninošević autor ovog projekta.

Izložba govori i o borbenom putu srpske vojske preko Albanije, Krfa, Soluna i Solunskog fronta, kao i o izbeglicama koje su nastavile život u Severnoj Africi i zapadnim zemljama gde su se mladi ljudi školovali i kasnije novom kulturom i znanjima pokrenuli ekonomiju juga Srbije.

Među eksponatima je mnoštvo drugog naoružanja, ukaza, medalja za hrabrost, ličnih predmeta i pisama koje su naši vojnici slali u otadžbinu u pokušaju da saznaju sudbinu svojih porodica. Autorima ove zanimljive izložbe je mnogo značila saradnja sa muzejima gradova juga Srbije i arhivom Vojske Srbije. Uz podršku Ministarstva kulture održan je naučni skup, a maja naredne godine biće objavljena i monografija.

Deo izložene vojničke opreme

TREĆINA U RAT

- Trećina muškog stanovništva je otišla u rat. Majke i žene su ih ispraćale sa amajlijom koju su čuvali u specifičnim kutijicama. U njima je bio komad slavske sveće, "prebeg zrno" pšenice, koje je ispalo sa vodeničnog kamena prilikom mlevenja i beli luk ili nokat orla. Izložena je i čuvena srpska bomba M12 "vasićka". Njen konstruktor je general Miloš Vasić. Imala je oblik bočice parfema i za to vreme izuzetno dejstvo - priča Mira Ninošević.

MUŠKA MARIJA

U OKUPACIONU zonu nije smela da dopre nijedna informacija. Sva pisma koja su sa Krfa i iz Soluna stizala posredstvom Crvenog krsta u Ženevi, Bugari su javno spaljivali. Zbog toga su korišćeni tajni kanali, a za Leskovčane je to činila Marija Rajković, poznatija kao "muška Marija" jer se hrabro držala tokom okupacije. Rat je preživela i o tome je svedočila.

- Lagala sam kako sam umejala. Neki put sam krila pisma u pasulj, neki put u brašno, a neki put u umu. Praćala sam na snau umu čak u Kruševac za umivanje. Jednom sam išla u Kruševac na tri dana. I otud grdnu poštu donela - pričala je Marija.