Mala Remeta Povratak badnjaka u svetinju

POSLE više od pola veka, u manastiru Mala Remeta, od ovog Božića, služiće se svečana liturgija i na Badnji dan paliti badnjak u manastirskom dvorištu. Takođe, ni hodočasnici neće više zaobilaziti ovu svetinju jer je, posle deceniju, asfalt povezao fruškogorske manastire sa zapadne strane Srema.

U manastiru, za koji se kao osnivač spominje kralj Stefan Dragutin Nemanjić, koji je navodno ovaj hram poklonio manastiru Rači kraj Drine, danas žive samo tri monahinje - igumanija Rafaela (80), Efrosinija i Jovana.

- Dugo godina sam živela sama, a sada nas je tri, sestrinstvo je počelo da nam se širi - pohvalila nam se odmah igumanija. - Krajem novembra, zahvaljujući jednom privatniku, spojili su nas asfaltom, preko Širokih ledina, sa manastirima, koje masovno posećuju turisti. Nadam se da će i nas od sada češće pohoditi gosti - očekuje igumanija Rafaela, dok čisti orase za česnicu, spremajući se za najradosniji hrišćanski praznik Božić.

Nije ovo jedina vest koja je u poslednje vreme obradovala fruškogorski manastir. Monahinje su dugo godina odlazile u susedni Jazak, gde su išle na bogosluženje u istoimeni manastir. Od ove godine, i u manastiru Mala Remeta, na Badnji dan paliće se badnjak, a na veliki hrišćanski praznik, služiti svečana liturgija u manastirskoj crkvi.

- Dobili smo sveštenika, koji svake nedelje i na velike crkvene praznike služi liturgiju. Tako da smo od ove godine i mi u prilici da proslavimo Hristovo rođenje u našem manastiru - priča igumanija, u nadi da će i meštani Male Remete početi sve više da posećuju ovaj manastir, ali i da u njemu obavljaju venčanja, krštenja.

Igumanija Rafaela krcka orahe za pripremu česnice

Manastir Mala Remeta, ušuškan u podnožju južnih padina Fruške gore, vekovima je bio skrajnut od puta, i nije imao asfaltnu vezu sa ostalim manastirima koji su se nalazili na samo desetak kilometara od njega, manastir Bešenovo, Šišatovac, Kuveždin, Petkovica...

OD pre mesec dana, manastiru Mala Remeta pridružila se monahinja Jovana, koja kaže da se još privikava, kao i da je potrebno još sestrinstva da bi se sav posao obavio kako treba.

- Mati igumanija je stara, a sestra Efrosinija i ja ne možemo sve da postignemo, valjda će nam se još neka monihinja pridružiti - priželjkuje sestra Jovana.