Uče ćirilicu i padeže
22. 07. 2015. u 13:38
Filozofski fakultet ugostio 47 stranaca, zaljubljenika u srpski jezik i kulturu. Polaznici Letnje škole upoznaju Srbiju kroz folklor i ekskurzije

Polaznici Letnje škole osim časova srpskog uče i o našoj kulturi i istoriji
DEVETNAESTO leto zaredom u studentskim klupama Filozofskog fakulteta marljivo uče polaznici Međunarodne letnje škole srpskog jezika, kulture i istorije.
Tronedeljnu školu pohađa 47 polaznika iz 24 države: Mađarske, Rumunije, Francuske, Velike Britanije, Austrije, Nemačke, Poljske, Češke, Rusije, a potom iz Japana, Južne Koreje...
Radnim danima su prepodnevni časovi rezervisani za lektorske vežbe, a polaznici Škole podeljeni po grupama od po osmoro, prema nivou jezičkog znanja.
U učionici, u kojoj profesorka Isidora Bjelaković radi sa polaznicima početnog kursa, nekoliko Rusa uvežbava vođenje dijaloga u menjačnici.
- Dobar dan. Koliko dinara mogu da dobijem za jedno evro? - upitao je jedan od polaznika kursa, a profesorka je uz blagi osmeh objasnila da je pravilno reći za "jedan evro".
- Prednost ove grupe je što ćirilicu već znaju, zbog svog maternjeg jezika - kaže Bjelakovićeva. - Zato smo vrlo brzo prešli na učenje padeža i na vežbanje izgovora.
Uprkos početku pauze za užinu, koja je usledila posle časova, neki od polaznika u kantini i dalje komentarišu lekcije, dok se drugi rashlađuju vodom, sokovima i prisećaju vikend-izleta u Požarevac.
- Iako je bilo gotovo 40 stepeni, bilo nam je veoma lepo - kaže Poljakinja Natalija Sokolovska. - U Požarevcu smo posetili Muzej Milene Pavlović Barili i Viminacijum, a uz to smo se družili i vežbali srpski.
Sokolovska pohađa srednji kurs i kaže da joj pri učenju našeg jezika pomaže to što je ranije učila ruski, ali da je, ipak, zbunjuju pojedine reči.
- Primera radi, kada na poljskom kažete droga, mislite na put, dok u srpskom jeziku ta reč ima sasvim drugačije značenje - objašnjava Natalija.
Kolege iz učionice, Mađar Antal Havaši i Francuz Filip Subrajt, pauzu koriste da prokomentarišu organizovanu posetu Matici srpskoj, govoreći nam i o ličnim razlozima za učenje srpskog jezika.
- Moj prvi kontakt sa Srbijom bila je muzika, a onda su me zainteresovali i srpska kultura i jezik - veli Subrajt. - Voleo bih da savladam jezik dovoljno dobro i da mogu u Srbiji da radim u svojoj struci, kao geolog.
UPOZNAVANjE GRADA
KOORDINATORKA Dušanka Zvekić Dušanović kaže da je svake godine praksa da polaznike škole upoznaju sa gradom koji ih je ugostio.
- I pored izleta, koje organizujemo vikendima, polaznike želimo da upoznamo i sa znamenitostima Novog Sada - kaže Zvekić Dušanović. - Pored posete Matici srpskoj i Petrovaradinskoj tvrđavi, ići ćemo i u Muzej grada Novog Sada.
MALO ISTORIJA, MALO KOLO
POPODNE je rezervisano za fakultativna predavanja iz srpske književnosti, kulture, istorije, političke sociologije. Polaznici Letnje škole imaju mogućnost i da igraju folklor u AKUD "Sonja Marinković", kao i da na završnoj priredbi prikažu šta su naučili.
Ја
22.07.2015. 17:54
Благо њима, код нас у Нишу се учи цигански по школама !
"ГОНЕ" ЛИ СРПСКИ ПРОФЕСОРИ СТРАНЕ СТУДЕНТЕ ДА УЧЕ ДВА ПИСМА?Чини ми се да овде нигде није речено уче ли и даље српски професори студенте из иностранства да Срби, једини на свету, "имају два писма" (српско и хрватско), па им зато нестаје њихова ћирилица. Да ли заиста српски професори "малтретирају" стране студенте да, учећи само српски језик, морају да савладавају два писма -- српско и хрватско. То је услуга хрватским професорима и "хрватском језику" на штету српског језика и српске ћирилице.
Komentari (2)