„Zrenjanin na vodi“ grade tri decenije

ZRENjANIN - Grad na Begeju mašta da bude grad na vodi već više od tri decenije. Kako trenutno stoje stvari, istoimeni projekat lokalne samouprave ne samo što se našao u senci onog beogradskog, već se polako seli u poznato „verovali ili ne“!?

Ova odluka doneta je osamdesetih godina prošlog veka, kada je ostao bez reke! Možda ovo zvuči paradoksalno, ali objašenje je krajnje logično. Zbog čestog izlivanja Begeja i štete koju je nanosio, urbanisti su rešili da rukavac reke oko naselja „Mala Amerika“ (pravog i retkog rečnog ostrva na ovim prostorima) zatrpaju na nekoliko mesta. Tako je grad „izgubio“ Begej, a na površini od 19 hektara dobio tri veštačka jezera, odnosno sistem nazvan „Begejska petlja“.

Glavne projekte njegove sanacije uradili su stručnjaci beogradskog instituta „Jaroslav Černi“, a funkcionalni sistem jezera osmislile su arhitekte iz bivšeg zrenjaninskog Zavoda za urbanizam. I pored kritika da je zatrpavanje korita Begeja pogubno, jer je obesmislilo grad i reku, čak i jedan viseći most koji je izgubio funkciju (a i danas stoji na suvom kao simbol projektantskog propusta), „Zrenjanin na vodi“ počeo je da niče.

Nekako su „sklepana“ jezera 1 i 3 predviđena za pecanje i rekreaciju, a urađeno i postrojenje za primarno prečišćavanje vode, koje je u minuloj deceniji više bilo van pogona, nego u funkciji. Lokalni komunalci nisu se proslavili ni u održavanju pomenutih jezera, čije su poluuređene obale vremenom propale i potonule. Nada da će se sve promeniti i Zrenjanin zablistati na vodi pojavila se 2008, kada je započelo uređenje jezera 2.

Projekat je predviđao pretvaranje jezera u kompleks za sport i rekreaciju na površini od više od 80.000 kvadrata i podizanje plaže za 10.000 kupača. Uz uređenje korita i šetališta, završetak sekundarnog prečišćivača i vodenog parka, prostor oko jezera trebalo je da se pretvori u brojne sportske, kao i poslovno-komercijalne sadržaje.

Uređenje „Zrenjaninske Kopakabane“, kako je bio drugi naziv za projekat, procenjeno je na 168 miliona dinara, a sredstva je obezbedio Fond za kapitalna ulaganja Vojvodine. Tek što je počelo izmuljavanje jezera u jesen 2008, u zatvoru su se našli tadašnji gradonačelnik Knežević i njegovi saradnici osumnjičeni u aferi „zrenjaninska građevinska mafija“. Radovi su ekspresno zaustavljeni i nastavljeni tek 2010. Ali, osim nekoliko dana rada dva bagera na novom izmuljavanju (koje je koštalo navodno 70 miliona dinara), ništa drugo nije urađeno.

Jezero 2 danas tužno izgleda - zapušteno, obraslo u korov i trsku, malo je reći da je prava ekološka bomba za grad. U letnjim mesecima ustajala voda potencijalni je izvor zaraza i epidemija, a žitelji „male Amerike“ i okolnih ulica u centru grada ne mogu da žive od komaraca. Ponadali su se da će se uređenje jezera naći u novom projektu nove zrenjaninske vlasti, koja je donela odluku da se kreditno zaduži za 800 miliona dinara za kapitalne investicije.

„Zrenjanin na vodi“ lepo izgleda samo na maketi

Ali, među njima nema „Zrenjanina na vodi“, ni „Kopakabane na Begeju“! Moraće da sačeka neka bolja vremena, jer više ne funkcioniše ni onaj fond iz Novog Sada, iz kojeg je kapao novac za izmuljavanje. Kako objašnjava gradonačelnik Čedomir Janjić, kredit će otići na rekonstrukciju mosta, obilaznicu, uređenje centra...

- Važni su nam novi investitori, a oni će doći kada grad bude uređen - poručuje Janjić, koji se nada da će uskoro na red doći i završetak jezera na „Begejskoj petlji“.

STOP SPLAVOVIMA

PRAVA uzbuna u Zrenjaninu traje već mesecima nakon odluke vlasti da dozvoli postavljanje dva splava na jezeru 3. Građani okupljeni u inicijativu „Stop splavovima“, osim svakodnevnih protesta, najavljuju i tužbe međunarodnim institucijama, jer optužuju lokalnu vlast za bezakonje. Poručuju kako će postavljanje splavova uništiti jezero i obesmisliti čitav projekat „Zrenjanin na vodi“.