Malo Crniće: Bajlonijev mlin opet melje

Najstarija vodenica na Mlavi kod Malog Crnića, preteča prvog parnog mlina, podignutog 1872. godine, sedam i po decenija vlasništvo poznate češke porodice Bajloni, posle ravno 144 godine ponovo je u državnom vlasništvu.

- Ovo je veliki dan za Malo Crniće, jer smo uspeli da dobijemo vlasništvo nad objektom bogate istorije, i da ga konačno sačuvamo od nestanka - rekao je Dragan Mitić, predsednik Opštine prilikom sudske primopredaje mlina "Mlava" u stečaju.

Veliki je značaj ovog nekada poznatog privrednog objekta u Stigu, gde se decenijama proizvodilo čuveno "stiško brašno" za potrošače i van granica Srbije, jer je pored parnog mlina imao i vlastitu električnu centralu, ukazuje on.

Ne zna se tačno datum kada je na Mlavi, kod Malog Crnića, podignuta vodenica, ali je zahvaljujući porodici Bajloni, sedam decenija proizvođačima brašna u Mlavi, istorija prvog parnog mlina poznata.

Naime, ostalo je zapisano da je Ignjat Bajloni, poreklom Čeh, poznati srpski preduzetnik, po dolasku u Beograd bio kožarski zanatlija, a zatim vlasnik male ručne, pa moderne pivare, na mestu gde se danas nalazi Bajlonijeva pijaca u Beogradu, kupio 1869. godine zapuštenu državnu vodenicu na Mlavi, u Malom Crniću.

Već posle godinu dana započeo je izgradnju, a 1872. godine, sa sinom Antonom, koji se školovao u Evropi, na mestu stare vodenice pustio je u rad parni mlin pod imenom "Ignjat Bajloni i sinovi".

Kao i neki drugi poznati privatni privredni objekti, mlin je posle 2. svetskog rata konfiskovan, a potom je promenio nekoliko vlasnika. Bio je u sastavu mesne zemljoradničke zadruge, pa "Žitostiga", samostalno je radio i 1990. godine pripojen je beogradskom "Centrokopu" i "Centroeksportu", gde je prekinuo proizvodnju.

- Kada je mlin "Mlava" 2002. godine otišao u stečaj, opština je u saradnji sa Republikom zatražila da se iz stečajne mase on sa pratećim objektima izluči u korist države i opštine.

Od tada do pravosnažne sudske presude u našu korist i prinudnog sudskog izvršenja i primopredaje pre mesec dana, prošlo je deset godina - kaže predsednik Mitić.

Izvesno je da će Opština hitno preduzeti mere da se objekti starog mlina i silosa zaštite od daljeg propadanja, da se obnove i stave u funkciju. Veruje da bi stari mlin mogao da bude zanimljiv i za turiste i druge posetioce ovog kraja.

Revitalizacija mlina će se, svakako, odvijati pod nadzorom stručnjaka Zavoda za zaštitu spomenika kulture, jer je nekadašnji mlin "Ignjat Bajloni i sinovi" poodavno na listi objekata istorijskog nasleđa.