Petrovaradinska tvrđava daleko od Uneska?

PETROVARADINSKA tvrđava, jedan od simbola Novog Sada, slažu se stručnjaci, i pored sve ozbiljnijeg angažovanja gradskih vlasti na njenoj zaštiti i očuvanju, još uvek ima da prevali „dug put“ do dolaska na listu objekata koje štiti Unesko.

Aleksandar Jovanović, predsednik Skupštine Novog Sada, institucije koja je, još 2004. godine pokrenula projekat prikupljanja mapa i planova Tvrđave u arhivima Beča i Budimpešte, ističe kako je, da bi se došlo do zaštite Uneska, neophodno, između ostalog, da se vojni objekti isele iz nje, odnosno, pre svega iz vaserštata - vodenog grada u nižem delu Tvrđave, i sa Trandžamenta.

- Vojska je jako dobar domaćin u ovim delovima Tvrđave, oni su dobro očuvani, i smatram da je najbolje rešenje da vojska i ostane tu, sve dok se ne steknu uslovi da Grad Novi Sad preuzme upravljanje kompletnom Tvrđavom - kaže Jovanović. - Grad, inače, još uvek nije pokrenuo inicijativu da se ovi prostori preuzmu, odnosno, da se otkupe ili vrate gradu, pošto se ovi objekti ne mogu posmatrati kao građevinsko zemljište, u opštem smislu. Naravno, neophodno je Vojsci Srbije za njih ponuditi odgovarajuću kompenzaciju.

Sam vaserštat, koji se nalazi na manje od dva kilometra od centra grada, mogao bi, kako kaže Jovanović, da kada za to dođe vreme, postane ekskluzivna marina, a takođe i jako dobar prostor za održavanje festivala.

- O svemu ovome moći ćemo da raspravljamo kada se stvari pokrenu sa mrtve tačke, i kada se status Tvrđave, koja još uvek nije objekat pod zaštitom od republičkog značaja, promeni - kaže Jovanović. - Do tada, preostaje nam da čekamo.

Donka Stančić, istoričar iz gradskog Zavoda za za zaštitu spomenika kulture, navodi kako je ova institucija uradila sve što je bilo neophodno, da se status Tvrđave, kao objekta pod zaštitom, promeni.

- Koleginica, arhitekta Slobodanka Papić, uradila je kompletan elaborat, koji je upućen Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture - ističe Stančićeva. - Kada oni završe svoj deo posla, odnosno, kada ocene naš rad, predlog za povećanje kategorije zaštite ide pred Vladu Srbije, koja treba o tome da odlučuje. Tek tada, na redu je Unesko.

Na listi „kandidata“, međutim, kako napominje Dončićeva, u Srbiji već ima dosta objekata, među kojima su i tvrđave, manastiri, crkve...

- Jedan od uslova za dolazak tvrđava na listu Uneska je i to da je urađeno kompletno arheološko istraživanje prostora na kom se ona nalazi - ističe Stančićeva. - U Beogradu, na Kalemegdanskoj tvrđavi, taj posao se sistematski radi već 40 godina. Nas, međutim, na tom polju, čeka još mnogo posla...

IZLOŽBA PLANOVA

NA panoima, u Ulici kralja Aleksandra, u utorak je otvorena izložba planova i mapa Petrovaradinske tvrđave, koji su prikupljeni u cilju što lakše zaštite ovog objekta.

Mape i planovi, prema rečima Duška Pantelića i Sare Samardžić iz Arhiva Novog Sada, koji su autori izložbe, datiraju iz 17, 18. i 19. veka, a na njima su prikazani planovi Tvrđave, kao i pojedinih objekata na njoj. Dokumenti su, u periodu od 2004. pa sve do 2011. godine, istraživači pronalazili u Austrijskom državnom arhivu u Beču, a takođe i u Austrijskom ratnom arhivu, a neki od njih su, sada, prvi put predstavljeni u javnosti.