Grob u korovu zbog politike

SVILAJNAC - Hrabar i neustrašiv komandant eskadrona u ratu sa Turcima, 1878. godine, za šta je bio i odlikovan, te najnapredniji resavski domaćin, pa poslanik i predsednik Skupštine, koji se hrabro suprotstavljao kralju Milanu, kada je bilo predloženo da se izglasa zakon o smrtnoj kazni za političke krivce - Dimitrije Katić - danas je gotovo sasvim zaboravljen.

„U ukusnom seljačkom odelu, ozbiljan i dostojanstven, Katić je ispunjavao divljenjem i diplomatske predstavnike stranih država, i korespodente evropskih listova, koji su imali prilike da ga vide na predsedničkom tronu“, beležili su hroničari toga doba, uvažavajući čoveka koji je, rođen 1845. godine, po završetku prvog razreda gimnazije u Svilajncu, stekao diplomu Trgovačke škole u Beogradu, a potom se, po očevoj smrti, kao jedina muška glava u porodici, vratio u rodni Crkvenac, da preuzme brigu o domaćinstvu.

U selu je - kao primeran, pismen i odvažan čovek - brzo stekao veliki ugled. Uvodio je novine u poljoprivredi i gajenju novih rasa stoke, pa su upravo po njegovim savetima radili i u drugim resavskim selima. Nekoliko puta biran je za predsednika Crkvenca, a u svom zavičaju, 1897, formirao je i zemljoradničko-kreditnu zadrugu - drugu po redu u Srbiji.

Ali, kao retko ko tada, imao je i „petlju“ da kritikuje vlast koja je hapsila i progonila narod, odnosno političke protivnike. Stoga je i njegova politička karijera imala gotovo vrtoglav put: od izbora za poslanika Narodne skupštine, sa nepunih 30 godina, na listi Radikalne strane, čiji je bio jedan od osnivača. O tom događaju, u Kragujevcu, svedoči i fotografija nastala odmah po formiranju stranke, na kojoj je Katić tik uz Pašića, prvog čoveka Narodne skupštine.

Kasnije je Dimitrije bio član Ustavotvornog odbora, dve godine potpredsednik Narodne skupštine, a 1891. izabran je i za predsednika...

Osam leta potom, u 54. godini, umro je u svom Crkvencu, a u narodu se, kažu, dugo pošto ga je do večne kuće ispratilo „pola Resave“, tiho prepričavalo kako je Katić, zapravo, otrovan!

Rodbina mu je podigla spomenik koji je i danas, posle 120 godina, jedno od najlepših obeležja na mesnom groblju. Potpuno je očuvan i na njemu stoji samo ime pokojnika i zanimanje - zemljoradnik! Jer, političke prilike bile su takve da se svojta nije usuđivala da napiše kako tu počiva predsednik Narodne skupštine u Beogradu.

Ali, rod nije zaboravio Dimitrija, bar ne dok je sećanje na njegov život i delo bilo sveže. Svojevremeno je Srpsko poljoprivredno društvo bilo ustanovilo „Katićevu nagradu“, za uspešno gajenje stoke, i „Katićevu spomenicu“, za najuspešnije delo u oblasti poljoprivrede, dok ga je Beogradska trgovačka omladina proglasila za počasnog člana. Danas, spomenik jednoj od najpoznatijih ličnosti u istoriji Resave stoji zapušten na periferiji groblja u Crkvencu, zarastao u trnje i šipražje, ako da ne podeseća na čoveka kojem se, u njegovo vreme, Evropa više divila, nego što mi danas stremimo ka njoj!