Seljak kao muzara

VUČJE - Od 60 krava muzara koje je Vladimir Jorgaćević (78) iz Žabljana čuvao na svom imanju, od pre dva meseca ostala je samo jedna koja je po svim prilikama dobiti novog vlasnika ili otići na klanicu. Sa 30 hektara zemlje, stajama i mehanizacijom koju poseduje, ova porodica mogli bi da gaji na stotine krava ali bez podrške države, po oceni ovog domaćina, to je nemoguće.

Zbog niske otkupne cene mleka hteo je da se preorijentiše na gajenje krava za meso i uveze 1.500 steonih junica francuske rase „limuzin“ i „šarone“, ali država u tom trenutku nije dozvoljavala uvoz. Iz Ministarstva poljoprivrede poručuju da su zabrane ukinute oko uvoza i da sada može da realizuje svoje planove.

- Odgovorno tvrdim da mene svaki proizvedeni litar mleka košta 100 dinara, a otkupljuju ga za 20-25 dinara. Imam svoju hranu, evo ne znam sada šta ću s njom, ali troškovi proizvodnje su nerealni - priča ovaj domaćin. - Ne traži seljak da mleko poskupi, znamo mi koliko narod nema para, već da pojeftine đubrivo i gorivo - razočaran je Vladimir koji ne može da sakrije tugu zbog prazne staje. Najmodernija oprema za mužu tone u prašinu, a sa druge strane u prostranoj staji samo jedna krava. Propada i tone silaža sena, ali nema kome to da proda - U našem selu koje je dušu dalo za stočarstvo nema ukupno četrdesetak krava a samo do pre nekoliko godina ova brojka se množila sa 10.

Za svoje godine izuzetno je vitalan, ne pije alkohol ali veli da mu je pukao film zbog pariteta da za tri litre mleka može da kupi pola litre piva. Računa da ga obrađivanje jednog duluma (16 ari) košta 11.000 dinara a da mu na kraju ostane 250 kilograma brašna.

- Odlično poznajem prilike u stočarstvu i znao sam da ćemo doći u ovu situaciju. Hteo sam sa sinom Momčilom i unukom Filipom da uvezem 1.500 steonih junica iz Francuske. To su njihove nomadske rase „limuzin“ i „šarone“, ne muzu se, same hrane svoje potomke dok podrastu i služe isključivo za meso. Idealno za naše pašnjake koje polako prekriva trnje.

- Toliko smo energije potrošili da bismo dobili uputstva od nadležnih iz države da mi se više isplatilo da odem na konju po krave iz Francuske. Na kraju su nam rekli da je uvoz tih krava zabranjen ali nikada nismo dobili odgovor zašto - pojašnjava Vladimir koji se još uvek nada da se porodična tradicija neće ugasiti.

- Volim zemlju, odrastao sma na traktoru ali se sve više razočaravam. Nije mi blam kao mojim vršnjacima da parkiram mercedes i da orem, samo mi je žao što se naš trud omalovažava - kaže Filip (23) koji je bio primoran da stočarstvo zapostavi u korist ugostiteljstva. - Veliki su troškovi oko održavanja imanja tako da solidna dedina penzija nije dovoljna, već mi dotiramo.