Oživela kuća Sremca

 MADA Srbi nikada nisu činili više od desetak odsto njenog stanovništva, Senta je srpstvu podarila nekoliko izuzetno značajnih ličnosti. U toj varoši sa tek nešto više od dvadeset hiljada duša, rođeni su, uz ostale, osnivač prvog srpskog teatra Jovan Đorđević, pa Jovan Muškatirović, prvi Srbin advokat u Austrougarskoj, Joca Vujić, kolekcionar koji je Narodnom muzeju u Beogradu poklonio izuzetno vrednu zbirku od 400 slika ulja na platnu, Matija Bećković, jedan od naših najznačajnijih savremenih pisaca... I, naravno, Stevan Sremac (1855 - 1906), čija su dela „Zona Zamfirova“, „Ivkova slava“ ili „Pop Ćira i pop Spira“ i danas, vek posle njegove smrti, nezaobilazni međaši naše književnosti.
- Sremac je u Senti živeo svega 11 godina, od rođenja do smrti majke Katarine i oca Avrama - priča, u miru piščeve obnovljene rodne kuće, u samom centru Sente, Slobodan Borđoški, predsednik UO Fondacije koja nosi Sremčevo ime. - Kuću smo otkupili i obnovili 2005, na 150-godišnjicu Sremčevog rođenja, uz pomoć, pre svega, Izvršnog veća Vojvodine, a onda i senćanske lokalne samouprave.
Za otkup i obnovu je, precizira sagovornik „Novosti“, potrošeno ukupno 100.000 evra, a u kući, osim skromne spomen-ploče, postavljene pedesetih godina prošlog veka, nije bilo ničega što bi podsećalo na jednog od najvećih pisaca našeg jezika.
- Danas je ovde stotinak eksponata, od knjiga koje je za života namenio senćanskoj biblioteci - a koje su, posredstvom njegovog brata Andreja, koji je živeo u Americi, tek posle Sremčeve smrti stigle u Sentu - preko originalnih rukopisa, do fotografija i njegovog ordenja - nabraja Borđoški.
Reč je, precizira on, o tri ordana: Takovskom krstu dobijenom za hrabrost u srpsko-turskim ratovima, koje je vodio kralj Milan Obrenović, vladar kojem je pisac bio bezrezervno odan, i dva ordena Svetog Save, dobijena za zasluge na prosvetnom i književnom polju.
Obnovljena piščeva kuća je, inače, jedini trag postojanja porodice Sremac u Senti, pošto se njeno ognjište, odlaskom budućeg velikana i njegove mlađe braće, već pomenutog Andreja i Jovana u Beograd, praktično ugasilo.
- Za razliku od porodice Đorđević iz koje je bila piščeva majka Katarina, Sremci nisu bili imućni, naprotiv. Stevanov otac Avram bio je krojač i radio je baš kod Đorđevića, koji, uzgred, i nisu bili baš presrećni kada su čuli Katarininu želju da se uda za njega. Oboje su umrli mladi, pa je Jovan Đorđević, Sremčev rođeni ujak, sva tri njihova sina odveo u prestonicu tadašnje Kneževine Srbije - priča Nebojša Basarić, sekretar Fondacije „Stevan Sremac“.
Za ravno četiri decenije, koliko je prošlo od njegovog odlaska iz Sente 1866. do smrti u Sokobanji 1906, Sremac nijednom nije bio u rodnom gradu.
- I u Nišu, koji ga je primio široko otvorenog srca i koji je ovekovečio u svojim delima, i u Pirotu, gde je, takođe, živeo i radio, i, najzad, u Beogradu, gde je postao i član Srpske kraljevske akademije, često je svom imenu i prezimenu dodavao i odrednicu Senćanin. To, svakako, potvrđuje da rodni grad nikada nije zaboravio, ali granicu Srbije i Austrougarske više nikada nije prešao. Zašto, verovatno će ostati večna tajna - kaže Basarić.
Ni Senta, u kojoj danas, baš kao i u vreme piščevog detinjstva u tom gradu, živi oko 2.600 Srba, očigledno nije zaboravila svog velikana.

UTICAJ UJAKA
PORED toga što ga je odveo u Beograd i omogućio mu da najpre završi gimnaziju a potom i studije istorije na Velikoj školi, Sremčev rođeni ujak Jovan Đorđević (1826 - 1900) imao je veliki uticaj i na piščeva književna i politička ubeđenja, pre svega na odanost dinastiji Obrenović. Đorđević je, inače, 1867. u Novom Sadu osnovao Srpsko narodno pozorište, prvi teatar u Srba, a autor je i teksta himne „Bože pravde“, napisane povodom punoletstva kralja Milana Obrenovića.

“STEVAN SREMAC U KUJNI MOJE MATERE“
MEĐU eksponatima u senćanskoj spomen-zbirci je i serigrafija crteža Aleksandra Deroka „Stevan Sremac u kujni moje matere“. U potpisu, jedan od arhitekata hrama Svetog Save na Vračaru beleži da je pisac u njegovoj kući bio redovan gost „na šoljici crne kafe i čašici rakije“. I, vrlo detaljno, navodi i njegov pušački pribor, od crne lakovane kutije za duvan sa sedefom, preko papira „žob“ i kresiva sa žutim gajtanom i fitiljom, do male višnjeve muštikle.

JELENA JEDINA LJUBAV
SREMAC se nikada nije ženio, a u Spomen-zbirci u Senti je i fotografija njegove najveće ljubavi, Jelene Pančić iz Pirota.
- Želeo je njome da se oženi, ali je sve propalo kada je, u lokalnom listu, objavio vrlo oštar članak o njenom ocu, inače velikom radikalu. Sam Sremac je bio „zadrti“ liberal i veliki protivnik Nikole Pašića i njegovih radikala - kaže Nebojša Basarić.