I titule i tuga u istom košu

MENjAJU se košarkaške generacije, selektori, osvajaju se titule, tuguje se... ali već deceniju i po deo neizostavne scenografije na tribinama, prvo uz Jugoslaviju, odnosno SCG, a sada uz Srbiju, jedan beogradski bračni par, sa bezgranično mnogo ljubavi.

Dušan i Mira Mišović, doktori veterinarske medicine, umesto godišnjih odmora na nekoj popularnoj rivijeri, “odmaraju” se na velikim takmičenjima, uglavnom reprezentativnim, aktivno preživljavajući pobede, poraze, sa mnogo optimizma, energije, roditeljski blagonaklono, sa verom u nacionalni dres.

Nije moglo da im se desi da preskoče tekući Svetski šampionat u Turskoj, pa još u Kajseriju, koji su “premerili” poput geometara, da bi najveći deo dana provodili u dvorani “Kadir Has”. Kada ih ugledate, ne možete da ih ubacite u klasični navijački stereotip, mada se kidaju i lete do neba zbog plavih.
- Pratim košarku od kada znam za sebe, a i šta bi jedan rođeni Čačanin radio u slobodno vreme, osim što bi visio kraj parketa. Na prva dva evropska šampionata, već daleke 1995. i 1997, išao sam sam, a kasnije se pridružio ostatak porodice, supruga i kćerke Dušica i Jelena, da bismo u poslednje dve-tri godine uglavnom putovali samo nas dvoje - priča glava familije.

A, sve je počelo “samo” zbog ljubavi prema sportu i želje da se odvoje od sumornih dnevnopolitičkih događanja tokom devedesetih prošlog veka. U vizno vreme, kada nije bilo lako ni putovati, praćenje naših najboljih košarkaša bilo je otpusni ventil, strast, koja podnosi uspone i padove. Bilo je na spisku Mišovića i fudbala, vaterpola, odbojke, olimpijskih igara, ali košarka je nešto posebno. I kada ih upitate šta je ostalo u najlepšem sećanju za ovih 15 godina putešestvija, brzo stiže odgovor:
- Nezaboravno je svetsko zlato iz Indijanapolisa, posebno zbog toga što se desilo u postojbini košarke, a domaćin, SAD, našao se daleko od postolja gde su se delile medalje. Titula je došla posle svih političkih previranja, kada su Srbi još važili za “loše momke” - prisećaju se Mišovići.

Ali, veterinarima iz glavnog grada, koji u Kajseriju ne preskaču “celodnevni program”, ne pada na pamet da se zaleću.
- Prošle godine u Poljskoj dosta smo se družili sa ovom Dudinom “decom”, koja imaju štofa za velike domete, ne samo zbog individualnog kvaliteta, već i sjajne atmosfere. Bez obzira na veliki generacijski jaz, Ivković je na pravi način zaveo “disciplinu”, odnosno tačno se zna šta ko radi - imaju iskustva Mišovići, koji su preturili sedam EP, četiri SP i OI 2004. godine.