Košarkaško srebro puno ponosa

MNOGO su snova ostvarili košarkaši Srbije u Riju, ali onaj najluđi je i dalje samo plod mašte navijača, rasplamsane slavnim danima našeg basketa i promašenom trojkom Bogdana za produžetak. “Orlovi” u finalu Olimpijskih igara sinoć nisu mogli da ponove okršaj na jednu loptu sa drim-timom, izgubili su sa 30 razlike – 66:96, ali u očima nacije i dalje su veliki kao posle prvog duela.

Nije bilo realno da se “Bože pravde” čuje na zatvaranju planetarnog spektakla, ali himna uoči finalne utakmice intonirana je u čast Đorđevićeve čete i celog olimpijskog tima Srbije koji je doneo rekordnih osam medalja sa Igara u Brazilu.

Na tribinama “Karioka arene” udružili su se vaterpolisti, košarkašice, odbojkašice, svi oni koji su “prešli igricu” po rečima Živka Gocića. Košarkašima je ostao onaj najteži nivo, koji se teško prelazi i u virtuelnom svetu, kamoli u finalu Olimpijskih igara.

Džojstik je u uvodnim minutima bio u rukama Mačvana koji je trojkom odgovorio na šaljivo pitanje srpskih navijača “Spavaš li mirno Durente”, postavljeno uz njegovu sliku na društvenim mrežama. Kadar Kevina izuvenog iz patika u jednom u napadu SAD verovatno je dao nove ideje košarkaškim fanaticima, ali šale na račun Amera su bile prigodne samo tokom prve četvrtine.

Slabo su tada pogađali Durent i ostali šuterski zavisnici, što je pristalicama Srbije moglo da posluži kao dokaz da nisu spavali mirno na svom kruzeru veče pred novi sastanak sa “orlovima”. Trebalo im je vremena da se snađu u vrcavoj odbrani našeg tima koja im je skraćivala manevarski prostor za duele jedan na jedan. Raduljica je odgovarao na zakucavanja Kazinsa, Teo je asistencijama iza leđa opet pomutio razum NBA izveštača koji se ceo turnir pitaju šta taj ol-star kalibar još uvek radi u Rusiji.

Bogdanovićeva želja da mekom rukom doprinese čvršćem otporu, pomešana dečačkim snom da trojkom sruši drim-tim, spasnula je sa šutevima koji su završeni kao onaj za produžetak u meču prve faze.

Priključak koji je Srbija tada držala sve do zvuka sirene ovoga puta je bio aktuelan do trenutka kada je Durent u drugoj četvrtini krenuo u šuterski obračun sa Markovićem. Stefan je imao veliko srce, ali ne i velike šanse da ga dobije. Samopouzdanje Srba na minus 20 u 26. minutu stalo je u raspon Durentulinih ruku.

Trojka Karmela na startu drugog poluvremena i sve češći pokušaji egzibicija drim-tima na plus 30 nisu “orlovima” poslužili kao karta za prve redove NBA spektakla. Preostali revijalni deo susreta trudili su se što više da opipavaju mišiće sa prvim bicepsima svetske košarke i po treći put u poslednje dve godine osete koliko im još rada predstoji do tog nivoa. Đorđević je naročito pustio one mlađe da osete na svojoj koži šta ih čeka u NBA ligi ako se tamo nekad zapute.