Štefanek doputovao u Beograd: Posle kiše uvek dođe sunce

JUNAK nacije, olimpijski šampion Davor Štefanek stigao je u Beograd. Čovek koji je uspeo da probije led i svojom zlatnom medaljom obasja celu srpsku delegaciju u Riju, dočekan je na beogradskom Aerodromu "Nikola Tesla" uz ovacije, aplauze, bliceve bezbroj foto-aparata... Baš onako kako zaslužuje sportista kome zlatno olimpijsko odličje sija oko vrata.

Let iz Pariza kasnio je sat i po, što je za porodicu, prijatelje, novinare i čelnike Saveza delovalo kao čitava večnost. Ipak, jednoj osobi je u tim trenucima bilo najteže - njegovoj devojci.

- Tresem se, malo me boli stomak, stvarno ne mogu da dočekam da se pojavi - nije skidala pogled sa sata mlada Dolores, ogrnuta srpskom zastavom.

Ali kazaljke kao da se nisu pomerale. Roditelji su pokušavali da pobede uzbuđenje, izlazili su napolje, vraćali se, davali izjave, slikali se... Drugovi su nervozno brisali znoj sa čela, ponavljajući više puta:

- Ponosni smo što je uspeo da ostvari zacrtani cilj!

Svi su željno čekali trenutak kada će da se iza vrata pojavi zlatni Štefanek. Taj magični momenat dogodio se u 14.10, kada se u prostoriji za doček odjednom sručila lavina emocija koja je preplavila čak i ljude koji nisu na aerodrom došli ovim povodom. Bilo je onih koji su se samo naježili, ali i onih kome je zasijala suza u očima.

- Davore, Davore - pevali su svi uglas.

Prvi mu je u zagrljaj potrčao bratanac, potom se pozdravio s najbližima, ali je intimna priča, ipak, morala da sačeka neki prigodiniji trenutak... Otac Damir je slavio u majici reprezentacije Srbije sa šampanjcem u rukama. Majka Đenđika je ponosno govorila:

- Ostvario mi se životni san.

Za prve Davorove utiske vodila se prava bitka.

- Hvala svima na ovako divnom dočeku - bilo je prvo što je rekao šampion. - Još nisam svestan šta sam uradio, ali ipak učinio sam ono što sam obećao pre odlaska na Igre.

Davorovo zlato ispostavilo se kao pozitivna injekcija za sve ostale srpske olimpijce.

- Mnogi su kudili naše sportiste jer posle 11 dana nije bilo medalja. Ja sam otvorio niz, i to zlatom, a onda su nastavile Ivana Španović i Tijana Bogdanović, koja je još dete, a sada sam čuo da su i kajakaši osvojili medalju. Srpska ekspedicija u Riju će imati još medalja. Posle kiše uvek dođe sunce.

Pre odlaska na OI bio je siguran u sebe, delovalo je kao da ne planira da se vrati bez medalje.

- Ništa se ne mora kada se ode na takmičenje. Ja sam samo imao volju, želju za medaljom, koja mi je mnogo nedostajala. Naučio sam nešto veoma bitno, a to glasi: Ja hoću, ja mogu, ja želim. Bitno je šta želiš i šta možeš - zaključio je Davor Štefanek, koji je sve svoje želje i ostvario.

Sa Štefanekom, iz Rija je stigla i srpska delegacija u kojoj su bili Viktor Nemeš, Kristijan Fris i treneri.

DESET GODINA ZA MEDALjU

SELEKTOR rvačke reprezentacije Sreten Damjanović rekao je da je cilj u Riju bio osvajanje makar jedne medalje.

- Olimpijske igre su uvek iste. Velika je konkurencije i zaista je lepo biti u Selu, gde se oseti ceo svet u svim sportovima. Mi smo desetak godina stvarali ovu ekipu, za koju znamo da uvek može da nam donese uspeh. Išli smo na makar jednu medalju i mislili smo, ako uzmemo više, to će biti još bolje. Cilj smo ostvarili - rekao je Damjanović.