Španovićeva: Želela sam da pevam himnu u Riju

Od specijalnog izveštača iz Rija
OSMA uzastopna medalja, prva olimpijska! Prva i za našu atletiku na Igrama posle 60 godina. Najbolji skok u karijeri - 7,08. Borba do poslednje serije u finalu koje je podsećalo na neko košarkaško sa drim-timom. Ol-star sastav svetskog skoka udalj borio se za odličja u Riju, a Ivana Španović bila je prva posle dve Amerikanke, Tijane Bartolete (7,17 lični rekord) i Britni Ris (7,15). Nijedna reč utehe nije vredela, srpska rekorderka želela je samo da čuje reči himne.

- Toliko sam htela da se zaori "Bože pravde" na postolju...

Treće mesto na Olimpijskim igrama je zalila suzama, a ne šampanjcem. Umesto od sreće, ronila je suze od tuge, jer smatra da nije ispunila glavni cilj:

- Ovo nije nešto za šta sam se spremala sve ove godine. Prošla sam kroz mnoga takmičenja, pela se na postolje, bila blizu zlata. Ali, mogla sam i mnogo bolje. Nisam imala sreće. Ne mogu da verujem da mi je baš u finalu najvažnijeg nadmetanja ponestalo sreće.

Ivana je povela kolo sa 6,95 u prvoj seriji. Dugo je sa rezultatom ispod njenih mogućnosti držala zlato u rukama, ali su Amerikanke otišle dalje.

- Mislila sam da ću nekim dobrim skokom da nadomestim tu sreću ako mi zafali za bolji plasman, ali jednostavno nije išlo...

Snaga volje gurala ju je van svojih granica, ali i van crte prestupa u dva navrata. Tek jedan centimetar je Španovićeva nagazila liniju u drugoj seriji, a skok je bio (daleko) preko sedam metara.

- Ne sećam se sad ni koji mi je drugi najbolji skok bio. Znam samo da sam bila spremna i vredela sam više od 7,08. Nisam uspela da ostvarim nivo koji sam htela. U finalu je Bartoleta imala skok koji sam ja priželjkivala - neutešna je bila Ivana, kao da je ostala bez odličja.

A bila je odmah iza šestostruke prvakinje sveta i njene koleginice Amerikanke. Obema je skinula kapu za skokove.

- Svaka im čast. I treba tako da bude, jaka borba za medalju. Moramo da se "poubijamo" za to odličje. A ja... Sve dok sam na postolju, moram da budem zadovoljna.

Morala je Ivana samu sebe da ubeđuje da je bronza uspeh.

- Izaći ću ja jača iz svega ovoga, ali ne sada. Nisam želela ovako da završim Olimpijske igre. Ipak, to je sport. Svakako da treba da budem ponosna na sve ovo. Imam najbolji tim na svetu koji me čini da budem ovakva kakva jesam. Moja prednost je mentalna snaga. Uspela sam do samog kraja takmičenja da budem na nivou i završim ga sa nacionalnim rekordom.

I prvom medaljom za našu "kraljicu sportova" na Olimpijskim igrama još od srebra Franje Mihalića 1956, zaboravila je Ivana Španović da doda od silnog jecanja.

JE LI TIJANA POBEDILA?

KAKVO zajedništvo vlada u našem olimpijskom timu, najbolje se vidi u trenucima kada se preklapaju termini srpskih šampiona. Kada je Tijana Bogdanović dobila polufinalnu bitku, trener Dragan Jović je odmah pitao:

- Šta radi Ivana u finalu?

Prve reči uplakane Španovićeve po izlasku sa borilišta, bile su:

- Je li Tijana pobedila?

Kada je čula da nije, Ivana je ispustila još jedan uzdah.

- Mnogo mi je teško, stvarno.

MEDALjE

Tijana Bartoleta (SAD) 7,17

Britni Ris (SAD) 7,15

Ivana Španović (Srbija) 7,08