Damir Štefanek: Davora ni bolesti nisu odvajale od rvanja

I pokazao medalju u rvanju, koja će posle 32 godine stići u Srbiju. Samo nekoliko sati posle osvajanja zlatnog olimpijskog odličja, još uvek možda nesvestan veličine uspeha koji je postigao, kao pravi lepo vaspitan momak prvo se javio svojoj porodici i devojci Dolores Matković.

U domu Štefanekovih, u Ulici 27. marta, već dva dana se slavi. Ocu i majci Đenđiki puno srce ponosa i pune oči suza radosnica. Samo oni znaju koliko je truda i rada Davor uložio da bi došao do olimpijskog trona. Koliko je bilo teško uskladiti školske obaveze u OŠ "Kizur Ištvan" i Ekonomskoj školi "Bosa Milićević" sa svakodnevnim treninzima i čestim turnirima.

- Kao mali bio je jako bolešljiv. Rođen je sa teškim bronhitisom, u trećoj godini već je imao veliku dioptriju i morao na operacije očiju. Kasnije je dobio epilepsiju i dan danas pije lekove zbog toga, ali to mu nijednog trenutka nije smetalo da trenira - seća se otac, koji je i sam rvač, jedno vreme bio sinovljev trener. - On je znao da odradi moj pionirski trening, pridruži se juniorima i uveče ode sa seniorima na trening. Ni temperatura, ni prehlada mu nisu mogli ništa, nisu ga mogli odvratiti od strunjače. Onda je došao kod trenera Srete Damjanovića i postali su nerazdvojni tim.

Inače, Štefanekovi su prava rvačka porodica.

- Rvanjem smo se bavili moj brat Stojan i ja, obojica imamo po dva sina koji su takođe rvači, a i stariji sin Danijel ima dva sina koja će verovatno krenuti tim putem. Svi su bili prvaci države sem mene - dodaje ponosni otac.

U kući punoj rvača, Davorov najveći oslonac je ipak majka Đenđika. Majčinsko srce je uvek verovalo u sinovljev uspeh.

- Presrećna sam jer znam koliko je on želeo ovu medalju - priča majka, dok ostavlja fiksni telefon koji se usijao od poziva. - Samo mi znamo koliko je u nekim trenucima bilo teško, jer rvanje nikada nije bio profitabilan sport, te smo u mlađim uzrastima sami plaćali kotizacije za prvenstva države. Pošto je muž bio trener, ja sam ga pratila na takmičenjima, a sada kad pogledam, koliko smo puta samo vikendom ručali burek, pošto zbog borbi nije bilo šanse da stignem da spremim ništa. Ali to ništa nije bilo teško jer sam znala koliko on to voli i koliko živi za ovaj sport.

Kada je 2013. godine, neposredno posle odustajanja od OI u Londonu jer nije uspeo da skine kilograme, Davor pomišljao da odustane od rvanja, majka je bila ta koja ga je odvratila.

- Imao je težak period, kada su svi digli ruke od njega, ali sam ga savetovala da je to njegov posao i da svaki čovek u životu ima teške periode, ali da oni dođu i prođu. Čak nije bio pozvan na pripreme, sam sebi je platio pripreme, da bi 2014. postao svetski prvak - seća se majka. - Posle toga nastavio je da niže medalje, a sada nas je obradovao i onom najsjajnijom.

Otkad je počeo da se takmiči, Davor samo tri puta nije bio prvak države, a pre tačno deceniju pobedio ga je, niko drugi do rođeni brat Danijel i to na skoro isti način kao što je on sada deklasirao svoje protivnike.

- Davor je bio u zrenjaninskom Proleteru a ja u Spartaku. Sticajem okolnosti tada sam bio mnogo psihički jači od njega i vrlo lako sam ga savladao, toliko da su svi mislili da smo se dogovorili - seća se Danijel. - Ne da se nismo dogovorili, nego nedelju dana posle toga nismo razgovarali. Ovako bi život dali jedan za drugoga, ali strunjača je strunjača. Međusobni skor je 7:3 za njega, ali taj poraz dugo nije mogao da preboli.

Da je Subotica grad rvanja, najbolje svedoči podatak da Srbija ima pet svetskih šampiona u ovom sportu, od kojih su trojica Subotičani: Sreten Damjanović, Davorov trener, pokojni Refik Memišević i naravno, Štefanek. Posle 32 godine, ovo je prva olimpijska medalja, a ona se ponovo vraća u Suboticu, gde ju je poslednji put 1984. godine doneo Refik Memišević sa OI u Los Anđelesu. Kako bi Davoru donela sreću, žena pokojnog Memiševića, uoči utakmice donela je porodici Štefanek srebrnu medalju svog muža i poželela da njihov dom ubuduće krasi zlatno olimpijsko odličje.

Njena i želja cele nacije se ispunila. Davore, hvala ti!

MAKSIMUM NA SVAKOM TRENINGU

NA Davorov uspeh, malo je reći, ponosni su svi koji ga poznaju. O njemu imaju samo reči hvale a upornost je jedna od osobina koja ga izdvaja od drugih.

- Ono što zacrta to i učini. Svaki trening odradi predano, kao da je najvažniji ispit. Zato ova medalja nas i nije iznenadila - kažu drugovi iz Spartaka.

PRVI “ŠUMADINAC ŠTEFANEKU

RVAČ Davor Štefanek je prvi zaslužio zlatnu medalju u Riju, ali će i prvi sesti za volan "fijata 500L" sa paketom opreme "pop", vrednog 10.500 evra, kojeg kompanija "FKA Srbija" dodeljuje našim sportistima, osvajačima zlatnih medalja na OI u Riju.

Ova kompanija ima višegodišnju partnersku saradnju sa OKS, a upravo model "Fijat 500L" zvanično je vozilo Olimpijskog tima Srbije.

- Kako za volanom "500L" ne očekujemo samo vrhunske sportiste, kreirali smo posebnu komercijalnu kampanju pod nazivom "Fijat 500L Olympic edition" za određene modele "fijata 500L" s posebnom kreiranim paketima opreme - kažu u "FKA Srbija".

Prodajna kampanja traje samo tokom trajanja OI.

P. Ž.