Komentar: Suze

NOVAKOV odlazak iz Rija posle prvog kola verovatno će ostati u rezimeima Olimpijade kao jedno od najvećih iznenađenja. Kao naša najveća izneverena nada. Kao njegov verovatno najteži poraz u karijeri. I u takvom momentu, neočekivanom i bolnom, on je pokazao da je najveći. Pustio je suze. Iskrene, rečitije od svih reči. Baš suprotno od stereotipa koji (ne)opravdano prate sportske veličine takvog kalibra.

Nije lako progutati bol. Ljudske reakcije idu od besa do letargije, a Novakove suze samo su pokazale da je čovek od krvi i mesa. Reagovao je prirodno - onako kako reaguju ljudi kada se velika očekivanja pretvore u veliko ništa. Kada postaneš svestan da, možda, nove šanse neće ni biti, da će jedan cilj ostati zauvek nedostižan.

Teški trenuci stvaraju teške emocije i testiraju snagu ličnosti. Novakova karijera, u kojoj je bilo izgubljenih finala, nije imala teži trenutak. Samo stabilni ljudi se ne stide suza. Samo zreli ljudi umeju da u tim momentima budu sabrani toliko i da misle na sve one kojima je ovakav poraz naneo bol. Samo jaki sportisti, poput Novaka, znaju da je od pada mnogo bitnije da ponovo staneš na noge.

Nije se svet srušio. Olimpijski poraz, poznajući Noleta, samo će biti katapult njegovim ambicijama. Mnogo je puta do sada dostojanstveno i slavio i gubio. Suze u Riju samo su bile dokaz koliko mu je bilo stalo da održi obećanje dato, pre svih, samom sebi. Možda se neće vinuti među olimpijske bogove, ali za nas će uvek biti teniski bog. Lični pečat: ako je već bilo suđeno da izgubi, onda je Huan Martin del Potro - "prava ličnost". Argentinac je čovek časti i poštenja, koji je za Novaka uvek imao lepu reč i iskreno divljenje. Novače, nisi nam dužan. Hvala ti i za suze.