Idem da pecam, zlatni momci neka pričaju!

SLOBODAN Kovač najradije bi se sklonio, otišao na Srebrno jezero da peca, i prepustio odbojkašima medijsku pažnju. Zato u prvi plan gura kapitena Nemanju Petrića, koji ima i zadatak da u ime šampiona Evrope na prijemima svima zahvaljuje na lepim čestitkama. O svemu je šampionski tandem juče pričao prilikom gostovanja u "Večernjim novostima".

- Prelepo se ovde osećamo - rekli su uglas Kovač i Petrić.

Selektor se potom nadovezao:

- Ipak, ja bih da oni budu u prvom planu, oni su najzaslužniji za titulu, a trener treba da ide kući. Dosta sam pričao.

A Kovač je za nešto više od mesec dana, od kada je kormilo iznenada preuzeo od Nikola Grbića, uspeo da stvori sjajan odnos sa igračima, da izgradi međusobno povrenje, da svi dišu kao jedan, i da se na impresivan način u Parizu popnu na evropski tron. Treći put od 2001. godine.

- Bobin značaj je evidentan. Nije bilo puno vremena za neke promene. Ipak, drugačije je radio, bilo je promena u taktičkom smislu, postavljanju na terenu, što su igrači odmah prihvatili. Dosta je lakše kada funkcionišu servis, blok, odbrana. Sama po sebi rodila se energija, naše poverenje prema njemu i njegovo prema nama. Za kratko vreme, od kada smo se upoznali, podigla se "hemija" na terenu, između nas i klupe, tako da mislim da je sve to dovelo do ovog rezultata. Naruku nam je išlo i samo EP, jer smo se podizali iz utakmice u utakmicu. To zajedništvo i vera su ojačali, moglo je da se oseti, i prevagnulo je kada su došle utakmice - objašnjava Petrić kako se ekipa posle neuspeha na prvim kvalifikacijama za Olimpijske igre uspravila i psihički stasala za veliki podvig.

Petrić je od početka govorio da samo istrajnost može da ih dovede do evropskog trona. I pokazali su neverovatnu strast na utakmicama:

- Kada igramo ne primećujemo te stvari. Ma šta da radimo deluje nam prirodno. Neko sa strane vidi bolje, ali nama je najvažnije da smo svi bili na istoj talasnoj dužini, i oni koji su igrali, i stručni štab, i rezervni igrači. Imali smo veliku energiju, poštovali dogovor, verovali jedni drugima - podvlači Petrić.

Kovač je sa puno strasti i emocija vodio ekipu. To, je kako sam kaže, bilo normalno Petriću i Atanasijeviću, koje je nekad trenirao, a ostali su to odmah prihvatili.

- Kada smo krenuli, u početku sam bio anemičan trener. A moj način rada je dosta agresivan. Ponekad možda iritira, daje pozitivnu energiju... Mislim da sam iskoristio jednu situaciju. Prvo, ja volim da radim sa našim ljudima, u svakom klubu dovedem nekog našeg igrača. Osim što su kvalitetni, odgovara mi njihov mentalitet. Koliko sam shvatio, i oni koji ne rade sa mnom voleli bi da ih treniram. Jer, koliko god može prepotento da zvuči, napreduju posle zajedničkog rada. Kada sam došao na mestu Nikole Grbića, mislim da su svi hteli da pokažu da su tu, da mogu da računam na njih. I ja sam to iskoristio.

Kovač priznaje da je na prvom okupljanju imao tremu...

- Prvi iz Saveza kontaktirao me je Vladimir Batez. On me je četiri dana posle neuspeha u Bariju pozvao telefonom i pitao da li sam zainteresovan da budem selektor. Posle me je zvao i Gajić. Rekao sam: "Čekaj malo, EP je za tri nedelja." Ne znam zašto, kako se desilo, ali kada je zlatna generacija pozvana da bodri igrače u Bariju, mene nisu pozvali. Zato nisam ni razmišljao o mestu selektora. Jedino se pre četiri i po godine po novinama pominjalo moje ime. Mada sam zbog rezultata zaslužio da budem kandidat... I sada mi stiže poruka sa tim pitanjem. Razmislio sam i shvatio, ako ne prihvatim sada, nikad neću biti selektor naše zemlje, a igrao sam toliko puta za nju. Prihvatio sam i pozvan sam na razgovor.

Nije želeo u celu priču da uvlači Petrića iz respekta prema Grbiću i kapitenu reprezentacije.

- To je veoma čisto. Odbojka je zdrava sredina. Nikola je pozvao mene kao kapitena i rekao da je posle sastanka došlo do raskida saradnje. Posle se pričalo o Bobi. A ruku na srce, Nikola i Boba jedini od naših trenera vode vrhunske klubove, tako da je logično bilo da Kovač preuzme selekciju - objašnjava Petrić.

Kovač naglašava da se uvek pitao da li je tri nedelje rada dovoljno da ekipu pripremi za EP.

- Od prvog dana sam krenuo da radim kao da su u punom treningu. Reskirao sam, ali moram sam da napravim korak, dva napred, da ne krenem od nule, jer nemam vremena. Pitao sam se i da li sam uspeo da nametnem neke svoje ideje. Videlo se da smo borbeniji, da smo bolji na bloku, servisu, u odbrani. Kolege Đani i Anastazi su mi čestitale na borbenosti ekipe. To je moj način treniranja i igranja mojih ekipa. Mora da funkcioniše taj sistem, servis, blok, odbrana, a napad sa ovim kvalitetnim momcima je poslednja stvar koju treba raditi. Radili smo puno, nije bilo izgubljene lopte. Videlo se da peti set igramo kao prvi. To je postala naša snaga. Oni su vrhunski igrači, igraju u najboljim klubovima, i uvek moramo da budemo pretendenti na najviši plasman - naglašava trener.

Priznaje Kovač da je sa puno emocije preuzeo kormilo Srbije:

- Iskreno, nije bilo lako. Dolazim umesto jednog velikana srpske, svetske odbojke. Uvek smo bili stavaljani u drugi plan. Mi znamo koliko smo vredeli kao igrači, normalno je da nacija pravi idole. I jednog takvog idola nije lako zameniti. Proživljavao sam naše pobede, trudio se da budem na najvišem nivou i da dam što mogu više našoj reprezentaciji. Odbojka je moj život i normalno je da unosim toliko emocija, jer ne znam drugačiji.

Strateg "orlova" nije bio siguran da li će ekipu neuspeh u Bariju da motiviše ili uplaši. Priznaje da se bojao kako će ekipa da reaguje ako ne krene baš sve dobro.

- Nismo otišli u Rio, ne otići u Tokio za ovako sjajnu ekipu bio bi veliki udarac. U glavi imaju taj problem, da li će da uspeju ili neće. Morao sam dobro da se spremim, da upoznam što bolje igrače, da se oslonim na ono što znam. Ali uvek sam razmišljao pozitivno - kaže Kovač.

Objašnjava kako je i stekao povrenje najboljeg igrača Šampionata Uroša Kovačevića:

- To je način komunikacije, tu igraju psihologija, pedagogija. Uroš je jedan od tehnički najjačih igrača na svetu. Odlazi na servis, nagazi liniju jednom, dva puta. On verovatno očekuje da ga kritikujem, a ja ga zagrlim i kažem mu: Izvini moja greška, zaboravio sam da ti kažem, kada staneš na liniju poen je za protivnika. On ne može da veruje. Nekome moraš da oprostiš, ne možeš sa svakim da budeš agresivan kao sa Petrićem. Ovo je skup fantastičnih pojedinaca, koji je omogućio da budemo prava ekipa.