Evropski Bečej na dnu bazena

MIRNOĆOM uljuljkana varoš na Tisi, krajem prošlog i na samom početku ovog veka, važila je za najsportskiji i jedan od najjačih privrednih centara u Srbiji, uz praktičan primer kako se zlatnim nitima mogu uvezati vrhunski dometi u sportu i neuprljan novac iz privrednih resursa. Bečej svedoči o vaterpolo imperiji koja je stvarana gotovo deceniju i došla do evropskog vrha, a onda za nešto manje od godinu dana pala na dno bazena, odakle se ni do danas nije podigla.

Kada je Bečej na svom bazenu osvojio fajnal-for i kapiten Aleksandar Šoštar podigao pehar namenjen prvaku Evrope, niko nije mogao da pretpostavi da je baš taj trenutak slavlja značio i lagani početak završnog poglavlja te pomalo bajkovite priče.

PRVI čovek Bečeja u to vreme, generalni direktor privrednog giganta "Sojaproteina" i predsednik Vaterpolo saveza Srbije, Đorđe Predin Badža, iskreno ambiciozan i totalno zaljubljen u vaterpolo, obećao je tog proleća 2000. godine: "Obesiću se na Pogači" (za one koji nisu upućeni, trg u centru varoši) - "ako ne budemo na krovu Evrope."

PROČITAJTE JOŠ: BEZ MEDALjE ZBOG NEISKUSTVA: Dimitrije Rističević još ne može da prežali eliminaciju u četvrtfinalu SP

Tog 27. maja 2000. bogovi su od sreće padali u bazen... Sportski bogovi su taj mali Bečej, sa jedva nešto preko dvadeset hiljada duša, vinuli u orbitu evropskog vaterpola i za tren postali centar svetske javnosti. Bečej je prvak Evrope, pobednik Lige šampiona!

Badžu su ti isti sportski bogovi spasli vešanja na trgu, jer tako je obećao, a kada Badža nešto obeća...

Kada su svi od sreće poskakali u bazen, bilo je to oličenje jednog ostvarenog sna i dobar primer kako se u sportu, kad se hoće, može sve. Iz malog Bečeja, iznedrilo se veliko delo, koje ostaje zlatnim slovima zapisano. To je istorija, antologija, pitka saga koja ostaje, bez obzira na tamne oblake i sve nedaće koje su se vrlo brzo nadvile i pomutile emocije, uspomene.

PUBLIKACIJU povodom 70 godina vaterpola u Bečeju, koja će biti objavljena naredne godine, priprema ugledni novinar Vlastimir Jankov, pod naslovom "Od kanala do evropskog vladara". Piše: "Šta u jednoj rečenici reći o životu i radu kluba - urađeno je mnogo, moglo je i više!" Prvi deo odnosi se na uzlaznu liniju od formiranja kluba i bitisanja u Kanalu, pa preko Republičke i Druge savezne lige, izgradnje olimpijskog bazena i plasmana u elitu, potom stvaranja optimalnih uslova izgradnjom "hrama sportova" sa bazenom pod njegovim krovom. Drugi deo se odnosi na evroscenu i dešavanja u trećem milenijumu.

PROČITAJTE JOŠ: VATERPOLISTI UVERENI U USPEH PO POVRATKU SA SP: Bićemo i mi na postolju

"Ekipa u kojoj su igrala devetorica jugoslovenskih, dvojica mađarskih reprezentativaca i još četvorica kvalitetnih klupskih igrača sa kasnijom zavidnom inokarijerom, morala je da uknjiži više od jedne titule evropskog prvaka...", svedoči Jankov.

Nedugo posle istorijskog uspeha, dešavanja u vreme političkih previranja u zemlji uticala su na degradiranje svega što su generacije i generacije mukotrpno stvarale, a u sve je upleten i jedan od ključnih ljudi za razvoj bečejskog i jugoslovenskog vaterpola, Đorđe Predin Badža. Petooktobarske promene oduvale su ga sa pozicije generalnog direktora "Sojaproteina", smenu je sproveo lokalni politički vrh, zajedno sa sindikatom, pod sumnjom da je "zloupotrebio službeni položaj i suviše novca izdvajao za sport", a ti isti sindikalci hrlili su da se raduju i uživaju u pobedama vaterpolista, pre toga fudbalera, košarkašica, kuglašica...

PROČITAJTE JOŠ: OVAKO SE IGRA ZA SRBIJU: Vaterpolisti pobedili Australiju i osvojili peto mesto na SP

KAKO u životu sudbina obično udesi i vreme zaleči sve rane, zaboravljene su neke stvari i isti taj "Badža nacionale" rehabilitovan je, nažalost, tek posle prerane smrti (u 61. godini, marta 2008), i velelepni sportski centar od 2013. godine nosi njegovo ime, a u holu je postavljena bista, koja, kako veli Vlastimir Jankov, baš i ne dolikuje njegovom nadimku Badža, ali bi on, nema sumnje, bio ponosan na tu svoju bistu i činjenicu da su na njenom otvaranju bili prisutni brojni funkcioneri Vaterpolo saveza Srbije i predstavnici te godine dva najbolja evropska kluba, prvaka Lige šampiona Crvene zvezde i pobednika LEN kupa Radničkog iz Kragujevca, koji su se u Bečeju borili za trofej Super kupa Evrope.

- Sećanja ne blede... Sve je bilo organizovano na vrhunskom nivou, mi igrači razmišljali smo samo o igri, protivniku, sve drugo je bilo mimo nas i zbog toga se logično stvorila ogromna energija koja je vodila do trona - kaže, za "Novosti", Goran Krstonošić, tadašnji igrač, odnedavno prvi čovek Vaterpolo saveza Vojvodine i još aktivan u matičnom klubu, koji je uz sina Nikolu i oca Aleksandra, deo uspešnog vaterpolo trilinga bečejske porodice i primer kako se sport može prenositi s kolena na koleno.

- Prirodnom, biološkom smenom na čelu fabrike, došlo je i do promene prioriteta u finansiranju klubova, pa je Fudbalski klub Bečej, koji je u dve sezone, 1995. i 1996. godine, bio na četvrtom mestu u Prvoj ligi i igrao međunarodne kupove, gurnut u drugi plan, a sve se okrenulo i usmerilo ka vaterpolu i ideji da se dođe do krova Evrope - kaže Vojin Reljin, uz napomenu da je, u međuvremenu privatizovani "Sojaprotein" na čijem čelu je sada Marko Abramović, svetli primer uspešnog spoja privrede i sporta.

PROČITAJTE JOŠ: VIKTOR RAŠOVIĆ ZA "NOVOSTI": Moramo da se kalimo

VATERPOLO klub Bečej, valja i to istaći, u zenitu moći imao je, osim "mame Sojare" - 57 sponzora i 27 donatora. Samo dve godine kasnije, u klubu nisu imali za kiselu vodu... Šta tamne sile za tili čas učine, klub je ugašen posle 55 godina postojanja, i bilo je potrebno da prođe nekoliko sezona da bi se grad Bečej reaktivirao i opet pojavio na vaterpolo mapi. U klupskim vitrinama je, osim evropske krune, i šest titula prvaka države i šest nacionalnih kupova, osvojenih u svom zlatnom periodu, započetom 1994. godine.

Nema više tog ustreptalog, veselog sportskog Bečeja i vremena kada su i fudbalski velikani poput Crvene zvezde, Partizana, sa velikom zebnjom prelazili Tisu i ulazili u grad u kojem su tribine pored sportskih borilišta bile pune. Ostale su samo uspomene, koje lebde u oazama sećanja i nade da će možda jednog dana, ako se bude pametno radilo i ulagalo u sport, neko novo vreme doneti nove šampione i nove radosti i slavlja Bečejcima, pitomim ali nikako ravnodušnim fanovima sporta.

Ostao je isti i kada je smenjen sa vlasti i svih funkcija u "Sojaproteinu" i klubu. A niko u Bečeju za njega nijednu ružnu reč nije rekao. Đorđe Predin Badža, poštenjem i karakterom rušio je kanone uniformnosti, kod njega nije bilo ugovora, jer kada ti Badža obeća, da reč, to je bilo jače od svega... Znali su to igrači, osetili na svojoj koži, i zbog toga su kasnije, kada je neopravdano, voljom političke moći, skrajnut na margine, imali problema da naplate ono što im je "na reč" obećano.

SNOVI KLINACA

Skoro dve decenije je prošlo od istorijskog uspeha Vaterpolo kluba Bečej, a posle mnogo uspona i padova, previranja i teških situacija, sve je opet mirno i stabilno. Oko 150 klinaca u klubu, na čelu sa talentovanim naslednikom porodične loze Krstonošić, Nikolom, vredno trenira i nada se da će se ponoviti famozna majska noć iz 2000. godine. Slično je i u drugim sportovima - fudbalu, ženskoj košarci, rukometu, kuglanju... Neki novi impuls uzima zamah i možda jednoga dana bude opet onaj sportski moćni Bečej, koji je bez obzira na jedva nešto preko dvadeset hiljada duša - imao šest prvoligaških ekipa u isto vreme.