Svetska prvakinja Vanja Stanković dočekana ovacijama: Sestra je znala da ću biti šampion!

IMA samo 19 godina, a planeta joj je već pod nogama. Vanja Stanković, naša mlada svetska šampinoka u tekvondu, stigla je u petak ujutro iz daleke Južne Koreje, gde se briljantnim borbama popela na pobednički tron i napravila podvig koji je zadivio i obradovao Srbiju.

Presrećna i nasmejana, sa zlatnom medaljom oko vrata, ponosno je ušetala u hol Aerodroma "Nikola Tesla". Uz aplauze i ovacije okupljenih, prvo joj je u zagrljaj dotrčala sestra Ivana da je podigne i izljubi, a zatim su i ostali prišli da je pozdrave, čestitaju...

- Ne znam gde sam se lepše osećala, kada sam tamo u Južnoj Koreji osvojila zlato ili ovde na dočeku. Pored sestre Ivane, jedva sam čekala da vidim mamu Ljiljanu, tatu Nenada, kao baku Milku, deku Filipa. Hvala i svim prijateljima koji su takođe došli na aerodrom - uzbuđeno je pričala Vanja po dolasku.

Pored najmilijih, uželela se svog kreveta i stana u Novom Beogradu.

- Jedva sam čekala da se ispavam, odmorim. Naravno, morala sam glavne utiske prvo da ispričam najmilijima i starijoj sestri Ivani, koja se dugo bavila plesom, a sada je diplomirani arhitekta. Ona mi je stalno ponavljala da sam najbolja, da ću biti šampion... Zlatnu medalju ćemo prvo obeležiti u krugu prijatelja i porodice, a glavno slavlje će biti kada se u nedelju vrati čitava ekipa sa Milicom Mandić. Onda ćemo svi zajedno proslaviti veliki uspeh.

Iako je u polufinalu i finalu u kategoriji do 49 kilograma bukvalno bila duplo bolja od svojih protivnica (Hrvaticu Tomić savladala 12:6, pa Tajlanđanku Vongpatanakit 10:5), Vanja priznaje da nije bila tako nesutrašiva i snažna kao što je izgledala na tatamiju.

- Imala sam tremu pred svaku borbu. Nisam navikla na sve te reflektore, napetu atmosferu. Prvi put sam se našla na jednom tako velikom takmičenju, sve je za mene bilo novo. Međutim, uspela sam da budem koncentrisana, izvučem najbolje iz sebe. Na kraju, sve se završilo kao u najlepšoj bajci, još ne mogu da verujem da sam sa 19 godina prvak sveta.

Sada je prva na planeti, a u tekvondo je ušla slučajno.

- Kada sam imala osam godina, moja najbolja drugarica Nina Mrđa me je nagovorila da pođem sa njom na jedan trening u TK Galeb. Nisam pre toga volela borilačke veštine, ali sam se brzo zaljubila u tekvondo. U Galebu je uvek bilo nešto posebno, svi smo u klubu kao prava porodica i zato opet želim da se zahvalim mojim trenerima Draganu Joviću i Urošu Todoroviću, kao i svima ostalima na ogromnoj podršci i poverenju, zajedničkom trudu.

Svetsko zlato i nesvakidašnji uspeh gradili su se paklenim treninzima koji su trajali skoro šest meseci.

- Od početka godine smo se pripremali za ovo prvenstvo, trenirali smo dva puta dnevno, jednom u teretani. Iza mene i čitave ekipe je mnogo rada, znoja, suza... Zato se sada radujem odmoru, planiram da idem na more u Crnu Goru, gde imamo kuću, a već sredinom jula kreću nove pripreme u Galebovim kampu.

VANjA je nedavno završila Sportsku gimnaziju sa svim peticama.

- Sledeći je fakultet. Upisaću ekonomiju, jer pored sportske karijere želim da imam i dobro obrazovanje. U slobodno vreme obožavam da se povučem u neki miran kutak i da čitam. Trenutno sam zaokupljena trilerima - ističe mlada šampionka.