Kad pravdu dele doktor i ekonomista

POSLE šest uzastopnih izbora za najbolje sudije u Srbiji, Dušan Stojković (37) iz Niša i Nenad Nikolić (40) iz Leskovca osvojili su treće mesto na izboru za najbolje rukometne sudije na svetu. Najviše glasova u izboru koji je organizovala Svetska rukometna federacija (IHF) dobili su Makedonci Načevski i Nikolov, a na drugom mestu našao se sudijski par iz Danske Gjeding-Hansen.

Stojković i Nikolić plasirali su se među šest najboljih sudijskih parova na svetu odlukom trenera, igrača i zvaničnika IHF.

Dušan Stojković i Nenad Nikolić već 18 godina zajedno dele rukometnu pravdu, a i sami su se bavili ovim sportom. Nikolić je deset godina bio golman Dubočice i Vlasotinca. Nakon završetka karijere posvetio se rukometnom suđenju.

- Iako sam ekonomista po obrazovanju, nikada nisam imao dilemu šta želim i rukomet je oduvek bio moj život. Po završetku sportske karijere, 1998. godine počeo sam da sudim. Od početka, partner mi je bio Dušan, a naše prijateljstvo sa terena, krunisali smo i kumstvom - kaže Nikolić za "Novosti".

Licencu za suđenje međunarodnih utakmica dobili su 2006. godine.

- Zadovoljni smo postignutim u ovih deset godina. Priznanja nikada nismo jurili, ali naravno da gode. Velika je čast biti među tri najbolja sudijska para na svetu - ističe Nikolić.

Dušan Stojković je 2008. godine završio Medicinski fakultet u Nišu. Nema nijedan dan lekarske prakse, ali je otkrio sve tajne rukometa. Dušan potiče iz sportske porodice. Otac mu je bio fudbaler, a njegov omiljeni sport od detinjstva bio je rukomet.

Karijera Stojkovića trajala je kraće od godinu dana. Sa velikim entuzijazmom i ljubavlju počeo je da uči tajne rukometa, od poznatog trenera Svetislava Belog Jovanovića. Prelom ruke prekinuo je njegove planove već u 15. godini.

- Zbog teške povrede i po preporuci lekara morao sam da prekinem karijeru. Rešio sam da se okušam kao sudija. 1995. godine položio sam sudijski ispit i krenuo da delim pravdu. Nije mi bilo lako da kao šesnaestogodišnjak, steknem autoritet na rukometnim terenima, kod starijih rukometaša. Teško je suditi na vrućim terenima u nižim rangovima takmičenja. Često ste izloženi vređanju, verbalnim napadima, ali na sreću, nije bilo fizičkih - kaže Stojković.

Dugo je Dušan razmišljao, pre odgovora na pitanje: da li se pokajao što je život podredio rukometu, umesto medicini?

- Iskreno, žao mi je što se nisam okušao kao lekar. Ne dolazi se lako do diplome, uložio sam naporan rad. Ipak, sudijske obaveze i brojna putovanja, nisam mogao da uskladim sa poslom u ordinaciji. Prilika je bilo, ali rukomet i suđenje su ostali na prvom mestu.

Mnogi stručnjaci tvrde da pojedina rukometna pravila, treba menjati. Nikolić i Stojković slažu se da treba zaštiti najbolje i najtalentovanije rukometaše od grubih faulova i ističu da se trude da to rade na parketu.

NA zamerke da su rukometnim sudijama data prevelika ovlašćenja kod određivanja pasivnog napada, Stojković odgovara da bi vremensko ograničenje napada, kao u košarci, njima olakšalo posao. Ipak...

- Na sudijskim seminarima i stručnim skupovima vodi se žustra rasprava o tome. Pokušalo se u Rusiji, sa uvođenjem vremenskog ograničenja napada, ali iskustva nisu bila pozitivna. Brzo su Rusi odustali od takvog rešenja.