Liščevič: Teško je sa ženama

NAJBOLjI golman Evrope brani boje Srbije. MVP Evropskog prvenstva je kapiten naše reprezentacije. Ali, tu nije kraj individualnim priznanjima za srpski rukomet u godini fantazije.

Kristina Liščević (23) proglašena je za najbolju mladu igračicu Lige šampiona, ali da bi stala rame uz rame s Darkom Stanićem i Momirom Ilićem, želi da osvoji medalju usred „Arene“, na predstojećem šampionatu Starog kontinenta (4-16. decembar).

Srednji bek Meca opčinila je Francusku, zavela je verne navijače prepoznatljivim fintama i mladalačkim fanatizmom. Na terenu je svugde ima, van njega - ne voli mnogo da se eksponira.

Kada su devojke izašle na druženje sa medijima u Aranđelovcu, popularna Kiki umešno se krila od kamera. Pokazali smo prstom na nju i izmamili joj stidljivi osmeh.

- Zašto baš ja? Namerno sam sela u poslednji red da me ne primete novinari - „negodovala“ je Liščevićeva, dok joj je selektor Bošković pružao podršku.

Uvodnu nesigurnost pred diktafonom razbila je šalama na svoj račun.

- Kako ću tek u „Areni“ ako me sad hvata trema. Ali, ona pozitivna, naravno.

Saigračice su je zasmejavale, fotografisale mobilnim telefonima.

- Žene... Nije lako trenerima u bilo kom timu sa 20 devojaka i 20 mentaliteta. Moraju dobro da se potrude kako bi ušli u naše glave.

Šalu je teško ostaviti na stranu kada se razgovara sa Kristinom. Njena cimerka Katartina Krpež to najbolje zna, ali i ostale igračice joj prepuštaju ulogu glavne zabavljačice.

- Sve smo u inostranim klubovima navikle na samoću. Živimo same, nema toliko druženja. Ali, u reprezentaciji je nešto drugo. Svaki trenutak je fantastičan, zaista se nisam nadala da će biti ovako pozitivna atmosfera. Kako na treninzima, tako i na kaficama.

I govori se samo srpski.

- Francuski je katastrofa. Kada sam tek došla u Mec, gledala sam bledo šta god da mi kažu. Nisam znala ni otprilike šta znači. Sada mi postaje simpatičan, ali me je sramota da pričam. Dosta razumem, ali odgovaram na engleskom. Imam časove, ali baš retko. Jednom u nedelju dana ili dve. Profesor se trudi, ali ja sam najgora. Sedim u poslednjoj klupi i samo nešto šapućem - priznaje „đavolak“ iz Sombora.

Prva želja Liščevićeve pred EP vezana je za tribine.

- Samo da „Arena“ ne bude prazna. Biće bizarno. Ali, daćemo ljudima povoda da dođu.

Druga se odnosi na otvaranje šampionata protiv Norveške. Izraz „vatreno krštenje“ je najpodobniji za najavu tog meča.

- Nikada nisam igrala u „Areni“, niti sam bila u njoj, a debitujem protiv olimpijskog, svetskog i evropskom šampiona. Ali, znam da ću iskoristiti svojih pet minuta ako ih dobijem. Živela sam za to da igram za Srbiju, pored ovako dobrih rukometašica kao što je Andrea Lekić. Čast mi je da nastupam pored nje ili da je menjam.

Misli omalenog beka dosežu samo do mečeva protiv Norveške, Češke i Ukrajine.

- Ne smem da razmišljam o drugoj fazi. Mogu da govorim samo o željama. Svakako da bi odličje bilo ostvarenje snova. Ali, medalja nije medalja ako nisi mnogo učestvovao u njenom osvajanju. Zato silno želim da dobijem priliku, ostavim dobar utisak i uradim mnogo za Srbiju.

O idejama za eventualnu proslavu uspeha, Kristina Liščević tek stavlja „flaster“ preko usta.

- Lako ćemo za slavlje, to je najmanji problem - uz širok osmeh završava priču šarmantna rukometašica našeg tima.