Zimonjić: Igraću koliko mi telo dozvoli

(Od stalnog dopisnika: PARIZ)

NENAD Zimonjić i u 41. godini igra kao mladić. Duga i fantastična karijera. Protekle nedelje u Parizu mu je za malo izmaklo novo finale u dublu. Bio je i ostao idol generacijama koje su dolazile, i onima koje tek pristižu.

- Mogu da budem zadovoljan time što sam jedan od nekoliko igrača koji i dalje igraju vrhunski tenis, a da su prešli četrdesetu godinu. Genetika je, očigledno, učinila svoje - kaže popularni Ziki u ekskluzivnom razgovoru za "Večernje novosti".

* U čemu je tajna?

- Pre svega, u ljubavi prema ovom sportu. Nju su, svih ovih godina, pratili fizička pripremljenost, disciplina i profesionalizam. Igraću onoliko koliko mi telo bude dozvolilo. A koliko je to još, videćemo.

* Moglo je da bude i drugačije?

- Moj otac, i njegov otac, imali su problema s kukovima, pa tako i ja. S tim sam se suočio još 2008. godine, kada su bila podeljena mišljenja specijalista da li treba da se izvrši operacija ili ne. Neki su predlagali da treba da me operišu, ja sam se odlučio za drugu varijantu. I mislim da je odluka bila dobra. Imam određene restrikcije u igri, ne mogu da se krećem kao ranije, fleksibilnost nije kao što je bila, ali sam i dalje na dobrom nivou.

* Primer ste mnogim mladima u Srbiji koji su tek na početku. Da li ste svesni koliko je za sport u našoj zemlji učinila generacija čiji ste vi predvodnik?

- Svestan sam da je ovo zlatno vreme srpskog tenisa. Bio sam najstariji i najbolji u momentu kada su stasavali Janko, Novak, Viktor... Ana i Jelena, naravno. Drago mi je bilo da gledam i da budem živi svedok njihovih rezultata i napretka. Na kraju, i mojih. Trebaće vremena da se sve sagleda u punoj dimenziji, verovatno tek kada ova generacija bude prestala da igra.

* Istovremeno ste značajno dizali i ugled Srbije u svetu...

- Najviše Novak od svih, ali drago mi je i da smo i mi dali svoj doprinos tome što je Srbija prepoznata kao zemlju iz koje dolaze i dobri sportisti i dobri ljudi. To je sigurno značilo u onom vremenu kada smo bili na "crnoj listi" u svetu.

* Još jedan fenomen je što niko od vas nije uzeo drugo državljanstvo. I pored privlačnih ponuda sa strane, iako ste stasavali u teškim vremenima, svi ste ostali da se borite pod zastavom Srbije, a svoj patriotizam pokazujete na svakom koraku...

- Uvek mi je predstavljalo veliku čast i zadovoljstvo da igram za reprezentaciju. U Dejvis kupu sam od 1995. godine preskočio samo dva ili tri nastupa, i to kada se radilo o povredama. Pre toga nismo mogli da igramo zbog sankcija. I ostali, i pored veoma zgusnutog rasporeda i vrlo zahtevnih turnirskih obaveza tokom cele godine, uvek se odazivaju da igraju za reprezentaciju, kad god mogu. Dajemo sve od sebe i to je jedan veliki kvalitet ove generacije.

* Stanovnici ste sveta, a deca Srbije?

- Upravo tako! Koliko god da smo malobrojni u odnosu na druge zemlje, lepo je što u svim gradovima gde smo igrali uvek ima naših ljudi. Ta podrška nam svima znači.

* Šta vas je iz našeg kulturnog i duhovnog nasleđa podizalo kad je bilo teško, na terenu i van njega?

- Tenis je pravičan i viteški sport. Ako si bolji, pobedićeš. Naravno, u svemu tome i mentalitet igra svoju ulogu. Svi smo mi dosta uporni, volimo da pobeđujemo i da te pobede podelimo s našim narodom. Lepi su trenuci kada se zajedno slavi. Osvajanje Dejvis kupa 2010. je bilo nešto nezaboravno.

* Jeste li zadovoljni onim što dobijate zauzvrat?

- Dali su nam diplomatske pasoše, nacionalnu penziju... To je zaista lep gest. A ima i puno energije koju dobijamo od publike. Divno je to što naš narod uživa i deli naše uspehe, raduje se zajedno sa nama i podržava nas. To nam još više daje motivaciju i želju da igramo.

* Pruža nam se nova prilika za slavlje?

- Kad god smo svi na okupu i zdravi, nije bilo reprezentacije koju nismo mogli da pobedimo. Naravno, s Novakom, koji je gotovo u svakom meču mogao da donese dva poena, bez obzira na to da li igramo kod kuće ili u gostima. Kroz reprezentaciju smo uspeli da ostvarimo velike rezultate. Dva puta smo osvojili Svetski kup u Dizeldorfu, jednom Dejvis kup, jedne godine bili u finalu. Da smo bili u najjačem sastavu, dobili bismo i taj meč. Protiv Francuza u septembru će biti izuzetno teško. Imaju publiku koja ih snažno bodri. Igraćemo pred 26.000 ljudi, što je novo iskustvo. Bilo bi sjajno da pobedimo, a onda u finalu da ponovo podignemo "salataru". Ako budemo svi igrali i bili u formi, pruža nam se lepa prilika da slavimo.

* Imate li dostojne naslednike?

- Sjajno je to što dolaze generacije koje postižu dobre rezultate. Imali smo odlične juniore, i kada je igrao Krajinović, posle Milojević, sad Kecmanović. Svi oni imaju potencijala da budu u prvih 50 na svetu. Olga Danilović je izuzetno talentovana i mislim da će biti vrhunska igračica. Samo je potrebno da se sve kockice slože. Tranzicija iz juniorskog u profesionalni tenis je vrlo teška. Biće zahtevno naslediti ovakve generacije, i u muškoj i u ženskoj konkurenciji, ali se iskreno nadam da će im to poći za rukom.

* IMATE naslednike i u porodici?

- Leona privlači sport. Zaljubljen je u tenis. Luna je više okrenuta klaviru i sportskoj gimnastici, a voli i kreativne stvari, kao što je slikanje.