Đoković: Svestan sam koliko nekada kidam živce narodu

Najbolji srpski teniser Novak Đoković u Akapulku se bori za povratak na trofejni put posle rane eliminacije sa Australijan opena. Drugi reket planete je na dobrom putu da se nađe u samoj završnici turnira, i dok u Meksiku bije bitke za novi pehar, na RTS je emitovana emisija “Kao sav normalan svet” u kojoj je bio glavni akter.

Prenosimo vam neke od zanimljivijh Novakovih izjava...

VASPITANjE

- Trudim se da održim odnose sa ljudima iz mog okruženja i sa onima koji su učestvovali u mom odrastanju. Na primer, dok sam se skijao sa bratom Markom na Karamanu, sreli smo njegovog prvog učitelja skijanja, gospodina Dragana. Družili smo se sa njegovim sinom Lukom. Lepo je i potrebno čuvati veze iz detinjstva. Kako prema prijateljima, još više prema porodici. Roditelji su mi davali bezuslovnu podršku kada sam počinjao da igram tenis, i na tome sam im jako zahvalan. Trudim se da taj odnos bude skladan, da izvučem najbolje stvari iz vaspitanja koje sam dobio i da te vrednosti prenesem na svog sina i porodicu.

NEDOSTAJANjE
- Nema odgovora na pitanje kako uspevamo da nadoknadimo činjenicu da sam često odsutan, van kuće. To je briga koju ima svako ko neguje takav životni stil, ko putuje, i ima takvu profesiju. Nema pravila u našem slučaju, u smislu koliko puta zovem kući, kako se osećam...Taj nedostatak zajedničkog vremena je možda i najteža stvar koju imamo kao porodica. Ali, trudimo se da to prilagodimo koliko možemo.

BLAGOSLOV
- Dok se Stefan nije rodio, meni je tenis bio broj 1. Svi su radili oko mene, žrtvovali se za mene i moje uspehe, i odjednom se to promenilo. Nije da to nisam želeo, baš suprotno. Jer, nije suština da se sve vrti oko vas celog života. Trudio sam se da uzvratim tu pažnju i ljubav, i žrtvu ljudi koji me okružuju. Nisam više sam, imam sina, suprugu, porodicu, i izuzetno sam zahvalan na blagoslovu da budem otac.

MAKSIMUM
- Sad sam u fazi u kojoj se trudim da budem najbolji mogući, muž, otac i teniser. To jeste zahtevno, ali ne i nemoguće. Svako se trudi da bude najbolja verzija sebe. Tako je slučaj i sa mnom. U isto vreme, ne mogu svakog dana da budem na 100 odsto svojih sposobnosti i u svakoj ulozi da dam svoj maksimum, iako se trudim. Ne mogu onoliko da dam, koliko neko drugi očekuje od mene. Ali, uvek mogu da dam onoliko koliko sam od sebe očekujem.

PRIORITETI
- Meni i Jeleni je jako bitno da Stefan bude zdrav, da ima najbolje moguće uslove za razvoj. U skladu sa tim, mi prilagođavamo sve što je oko njega, uključujući i moj tenis. Imamo sklad i tu vrstu prioriteta.

PODRŠKA
- Svestan sam podrške koju dobijam i svestan sam koliko nekada kidam živce narodu, pošto mi to oni neretko prenose kada se sretnemo na ulici. Kažu mi kako su se iznervirali zbog nečeg što su videli u mom meču, zbog nekog poraza i slično. Čujem razne komentare i dok sam na terenu, i osećam ogromnu podršku, njihovu emociju i želju da pobedim. Znam da me mnogo ljudi gleda iz Srbije i to mi daje snagu. Na primer, desi se da u toku meča osetim da sam udario glavom u zid, da mi je teško, pa se setim koliko je ljudi uz mene. Onda osetim taj nalet energije i sve postane drugačije, bolje. Iskreno sam zahvalan ljudima što me podržavaju.

KRITIKE
- Poštujem svačije mišljenje, svako ima pravo na svoj stav. Konstruktivna kritika meni može dosta da pomogne. Ja to prihvatam sa pozitivne strane. Međutim, ne osvrćem se na neke priče za koje znam da nemaju smisla. Znam ko sam, odakle sam došao, kuda idem i gde se nalazim. Gledam da svoju pažnju usmerim na svoj razvoj i na svoju porodicu. Svako od nas ima pravo na svoje izbore, na način na koji pristupa životu, razmišljanju i to treba poštovati.

STRAST
- Nastavljam da igram tenis sa istom strašću i ljubavlju koje sam imao i pre dve, tri, šest godina, i kao pre 20, kada sam prvi put uzeo reket u ruke. Tenis u meni izaziva jaku emociju, i dok je god tako ja ću nastaviti da igram.

PRVO MESTO
- Prvo mesto je i dalje jedan od ciljeva. Želim da se vratim na tu poziciju, ali mi to nije glavni prioritet. Biću presrećan ako prvo mesto dođe kao posledica mojih dobrih rezultata i igara. Naravno da to i želim. Isto tako, želim da napredujem i da imam dugogodišnju karijeru. Ne vidim u sebi kraj, iako ulazim u 30. godinu. Imam još dosta toga da postignem, i da dokažem sebi i drugima. Ali, svesno uzimam u obzir i sve druge stvari koje se dešavaju u mom životu. Ne mogu sebe da odvojim profesionalno kao tenisera, i privatno kao oca i muža, sina, brata, drugara. To sve zajedno mene čini kao jednu ličnost, kao celinu.

TRENINZI
- Treniram vredno, kao i ranije. Moj trenažni proces i rutine se nisu mnogo promenile, bez obzira na to da li sam kod kuće, ili na putovanju. Mislim da čak treniram intenzivnije sada nego pre dve godine. Dolazi neka nova generacija tenisera, koji su jako motivisani da svrgnu nas sa vrha i potrebno je biti uvek spreman na izazove.