Garbi stopama Aranče i Rafe

UMESTO Rafine desete, stigla je prva pariska kruna nove zvezde španskog tenisa. Nije bila tako važna, rekordna, jubilarna kao neostvarena "la desima" povređenog Nadala, ali pehar koji je Garbinje Muguruza podigla pobedom nad Serenom Vilijams opet je pripojio teritoriju "Šartijea" Iberijskom poluostrvu.

- Ovo je naš, španski turnir - uskliknula je Garbi, koju ne porede samo sa Arančom Sančez Vikario, šampionkom iz 1989, 1994. i 1998, već i sa Nadalom.

Taman kad je general pariskog slema počeo da gubi bitke sa rivalima i povredama, pojavila se sveža krv koja pumpa tenisko srce "furije". I oživljava mit o španskim teniserima kojima kroz vene teku crvena zrnca šljake. Čak i kad su poreklom iz Venecuele.

Vreli, južnoamerički temperament sa majčine, a baskijski sa očeve strane, buktao je iz Garbinje kad god bi otvorila forhend vatru pored hladnog Sereninog pogleda. Špancima je pred očima odmah sevnula Rafina pobeda nad Federerom u polufinalu Rolan Garosa 2005, ostvarena sa istim mladalačkim žarom.

Ženski tenis nema vremena da doživi takvo rivalstvo u narednim godinama, jer je Sereni 35, a Muguruzi 22.

- Gledala sam kako su je dobijale Roberta Vinči u Njujorku i Anđelik Kerber u Melburnu. Igračice sad znaju da je moguće uraditi tako nešto. To je kao da dišeš svež vazduh - rekla je Muguruza.

Četvrta teniserka planete u pravi čas je uhvatila štafetu uspeha španskog tenisa koja je klizila iz ruku Nadala. On je 2005. preuzeo palicu od tada daleko poznatijih prethodnika čiju je slavu zasenio za samo dva nastupa u Parizu: Serhija Bugera, Karlosa Moje, Alberta Koste i Huana Karlosa Ferera.

Dan posle 30. rođendana "kralja šljake", u Parizu je rođena potencijalna "kraljica" ove podloge. -Posle finala sam pomislila kako je on devet puta ovde trijumfovao...