ŽIVOTNA DRAMA POSLE RUTINSKE OPERACIJE, Paunić: Moglo je da bude fatalno

Skoro dva meseca trajala je borba Ivana Paunića s bakterijom zbog koje je postojala opasnost da ostane bez noge, a pretio mu je i najgori ishod. Rutinska operacija kolena pretvorila se u košmarnih 58 dana za reprezentativca Srbije, koji je u utorak posle indicidualnog treninga došao u “Kraun plazu” na okupljanje nacionalne selekcije, kako bi se pozdravio sa saigračima i stručnim štabom “orlova”, koji počinju pripreme za duele protiv Izraela i Grčke u kvalifikacijama za SP u Kini.

U ispovesti “Sportskom žurnalu” iskusni košarkaš ispričao je kroz šta je sve prolazio tokom najvažnije i najteže, životne, utakmice.

- Sve je krenulo 28. aprila, kada sam se povredio na treningu Tofaša. Sudario sam se sa saigračem nakon čega se pojavio oštar bol u kolenu. Odmah sam uradio magnetnu rezonancu i ispostavilo se da imam parcijalnu rupturu ligamenta, ispod čašice – počeo je pričao Paunić, dodavši da je operativnim zahvatom želeo što pre da zaleči povredu.

- Konsultovao sam se na više strana, u saradnji sa klubom proverio koji su najbolji doktori u Turskoj i doneo odluku gde da se operišem. Zahvat je prošao bez problema, a pauza je trebalo da bude između pet i sedam meseci. Posle kontrole koju sam imao posle sedam dana, u dogovoru s klubom, vratio sam se u Beograd. Dobio sam zeleno svetlo od doktora da putujem i da počnem sa rehabilitacijom.

Tek što je stigao u srpsku prestonicu, javili su se prvi problemi posle hirurškog zahvata.

- Kada sam počeo sa oporavkom, krenule su i visoke temperature. Mislio sam da sam se prehladio, da sam zakačio neki virus. Ali, prošlo je desetak dana, a situacija je svakim danom bila sve gora. Odmah sam kontaktirao doktora koji mi je rekao da je to normalno posle operacije. Pri tom, koleno je počelo da menja boju i da otiče. Slao sam slike i uvek dobijao isti odgovor. Sve do trenutka dok se nisam srušio na terapiji.

Analize krvi su pokazale da u organizmu postoji velika infekcija.

- Odmah sam kontaktirao doktora Vladana Stevanovića i otišao na pregled. Čim me je video, rekao je da pod hitno moram ponovo pod nož. Zbog sepse je postojala opravdana bojazan da ta izuzetno opasna bakterija ne zahvati kost i ligamente što znači da bih ostao bez noge. A, ako se raširi kroz krv, onda može da bude i fatalno. Sve u roku od sedam dana!

Nova operacija je odmah urađena, ali kod oporavka je i dalje stajao veliki znak pitanja.

- Hteo sam da odem kući, da budem u krugu porodice. Ali rekli su mi da to ne dolazi u obzir, da je ta bakterija izuzetno opasna, da situacija nije bezazlena. Lečenje sam nastavio u bolnici na Banjici, gde sam bio pod nazorom 24 časa. Na kraju, u krevetu sam proveo 58 dana. Tokom ta dva meseca, svakog dana sam primao najjače antibiotike. Ali, temperatura nije padala. Molio sam Boga samo da se jedno jutro probudim bez temperature.

Paunić priznaje dani sam ne znam kako je sve izdržao.

- Bio je to pravi pakao. Za porodicu i mene. Ležiš, primaš najjače moguće antibiotike, a vidiš da nema poboljšanja. Tek posle 45 dana, situacija je počela da se menja. Ali, doktor Stevanović je insistirao da ležim još deset dana, da isprati stanje. Hvala Bogu sve je bilo kako treba i konačno sam izašao iz bolnice. Taj dan slavim kao drugi rođendan. Tek tada mi je doktor rekao da nije hteo da me plaši, ali da je situacija bila baš opasna – u dahu je dramu, za "Žurnal" prepričao Paunić.