“ZVEZDA OSTAJE ZAUVEK”: Dejan Radonjić uveliko gradi u Bajernu kao što je gradio na Malom Kalemegdanu

OBUZET prepoznatljivom koncentracijom, Dejan Radonjić je stajao u dvorani nadgledajući aktivnosti njegovog Bajerna. Kada su svetla ugašena, kada se navijači još ne približavaju areni, ostaje sam sa mislima, idejama, strategijama... Čovek koji je osvojio sve što je mogao sa Crvenom zvezdom, opet je na novom početku. Uveliko gradi u Minhenu, kao što je gradio na Malom Kalemegdanu. Fokusiranim pogledom traži dobitnu kombinaciju koja će učiniti da Bajern, postane moćan evroligaški tim. Onakav kakvog ga je zamislio kada je dobio ponudu da ga preuzme usred prošle sezone.

- Bilo je momenata kada sam razmišljao da li da uzmem neki tim ili da ne uzmem, bilo je ponuda, razgovora... - počeo je priču Radonjić za "Novosti", koje su ga posetile u Minhenu. - U trenutku kada se dešavala situacija oko Bajerna, maltene sam bio razmišljanja da je sledeća sezona ta u kojoj bih mogao da krenem. Nisam očekivao da će biti poziva iz Minhena. Bilo je kasno, ali se vrlo brzo sve izdešavalo. Prihvatio sam prilično veliki izazov u tom momentu. Na veliko zadovoljstvo svih nas se to završilo osvajanjem titule što je bila i želja. Obezbeđena je i Evroliga. Na taj način smo napravili preduslove za zavidan kontinutet igranja u Evroligi. Sada imamo to, Bundesligu. Izazov.

PROČITAJTE JOŠ: Radonjić zvanično preuzeo Bajern: Glavni cilj je titula u Nemačkoj

Izazov za trenera koji je na klupama tri tima - Budućnosti, Crvene zvezde i Bajerna, izlio čak 22 klupska pehara. Od 16 trenera u Evroligi, samo je neprikosnoveni Željko Obradović podizao više trofeja - 36. Iza su, po kvantitetu, Pablo Laso, Svetislav Pešić.

- Znao sam da sam učestvovo u osvajanju 22 trofeja, ali, iskreno, nisam znao za ovaj drugi podatak. Ne znam šta bih vam još rekao na tu temu, osim da se nadam da će ih biti još.

Kako vam se čine Nemačka i Minhen?

- Nisam imao toliko prostora da nešto posebno vidim kada sam došao. Bilo je mnogo posla, brzo su išle utakmice. Koncentracija je bila na adaptaciji i svemu što se dešava. Nisam osećao ni imao želju da idem i vidim stvari, jer se zna cilj zbog kojeg sam stigao. Po završetku sezone sam imao nekoliko slobodnih dana. Ono što sam pogledao, ostavilo je fenomenalan utisak. Grad je sjajan. Sve ono što mi treba je tu. U principu mi je žao što nemam više vremena da vidim još više.

Šta sam nedostaje iz Beograda?

- Ćerka, sin i prijatelji. Oni su tamo. Proveo sam mnogo godina u Beogradu, stekao prijatelje, koji mi takođe nedostaju. Nedavno su prijatelji došli na Oktober fest, koji je zapravo bio povod da bismo se družili.

I vi ste verovatno bili na najpoznatijem vašaru piva na svetu...

- Naravno. Imali smo, hajde da kažem, prijatnu obavezu, da budemo tamo, jer je čuvena pivara "Paulaner" jedan od naših sponzora. Zaista treba da se oseti taj duh...

PROČITAJTE JOŠ: EL: Nedović i Micov ubedljivo slavili u Atini, Fenerbahče zadržao maksimalan učinak, Real bolji od Baskonije

A ukus piva?

- Pa dobro, to nam je obaveza prema sponzorima, da popijemo koje, ali u granicama. Rekao sam da ću ja preuzeti odgovornost umesto igrača - šaljivo je dodao Radonjić, s kojim se zajedno vraćamo u prošlost, na Mali Kalemegdan.

Posle sedam godina ste uneli nacionalnu titulu u prostorije crveno-belih, koju ste čuvali do odlaska, zatim prvu, drugu i treću titulu šampiona ABA lige, još tri Kupa Radivoja Koraća. Postali ste najtrofejniji trener Zvezde, ispred brojnih veličina srpske i jugoslovenske košarke. Koliko vam to znači?

- Sve ono što se dešavalo u Zvezdi, kako rezultatski, tako i iz drugih aspekata, nešto je što ostaje do kraja života u posebnom sećanju.

Da li biste, jednog dana, opet voleli da osetite tu atmosferu?

PROČITAJTE JOŠ: REGLAND ZA “NOVOSTI”: Gledam boks, a ugledam se na Ajversona

- Da! Sve ono kako je bilo i šta je bilo, šta se izdešavalo, uvek kada se setim, izaziva u meni posebnu draž. Osetiti to opet je nešto što je stvarno posebno. Da li će se to desiti ili kada, zaista je teško diskutovati i pričati. Bilo je malo loših momenata, a mnogo sjajnih. Taj pozitivan aspekt je prisutan. Igrati pred skoro 25.000 ljudi, u toj atmosferi "arene", ili 7.000-8.000 u "Pioniru". Sve to izaziva neku realnu emociju.

Kada vam je bilo najteže, a kada najlepše u Beogradu?

- Bilo je momenata koji su bili vezani za samo takmičenje, nekih koji nisu... Ne bih mogao da apostrofiram poseban. Neko se seća ovoga, neko onoga, a ja nosim sa sobom samo one lepe trenutke.

U Minhenu je dvoje vaše košarkaške "dece", Jović i Dangubić. Koliko veza igrač - trener znači?

- Kada radite ovaj posao, to znači da treba da budete posvećeni svima njima, od prvog do poslednjeg igrača. Ja to sagledavam jednostavno, sa svima maksimalan i iskren odnos.

PROČITAJTE JOŠ: Milutinov MVP drugog kola Evrolige

DOBITNA KOMBINACIJA
OD ove sezone Radonjić je pojačao stručni štab poznatim licima. Borko Radović je pomoćni trener, a Dragan Gačević kondicioni. Uspeli ste pobednički tim iz Zvezde da dovedete u Bajern...
- Normalno je da je za sve nas to značajno, taj rad, način funkcionisanja i potreba da na najbolji mogući način uradimo sve. Nadam se da ćemo zajednički ostvariti ono što treba da bi ljudi u Bajernu bili zadovoljni.

ZNAČAJNA PODRŠKA BIVŠIH UČENIKA
KADA se pominju treneri, uz njihova imena se dodaju klupski uspesi. Dejo ih ima nesumnjivo mnogo. Ipak, ono na šta je posebno ponosan je odnos sa igrčima koje je trenirao. Ne mali broj njih nikada ne zaboravlja da prilikom razgovora o uspehu apostrofira zasluge Radonjića, od NBA stara Nikole Vučevića, asa Anadlu Efesa Vasilija Micića".
- Kako idu godine, igrači se sve intenzivnije javljaju. Neko na ovaj, neko onaj način. Neko zove, neko piše... Ne mogu da budem neiskren pa da ne kažem da to ne znači. Naprotiv, značajan je osećaj.