Jelena Ćirić privlači pažnju visinom: Novinarka od 195 cm

JELENA Ćirić je jedan od životnih ciljeva ostvarila 2015. godine, kada je obukla dres Crvene zvezde. Na listi želja mlade košarkašice brzo bi mogao da bude štikliran i još jedan zadatak. A to je dobijanje zvanja diplomiranog sportskog novinara. Ambiciozna mlada nada, ipak, posebnu pažnju privlači svojom visine od 195 centimatara.

- Košarku sam počela da treniram u petom razredu osnovne, kada je profesor na fizičkom primetio kolika sam. Kako i da me ne zapazi... - uz osmeh konstatuje Ćirićeva. - Pitao me da li želim da dođem na trening, ali ja sam tada igrala folklor. Tata mi je još ranije kupio košarkašku loptu i zamišljao je da ću se baviti time. Došla sam kući, prenela poziv, ali i rekla da u isto vreme imam probu. Tata mi je rekao da odem samo da probam. Ubedio me je, probala sam, i posle je bilo gotovo. Sad je on vođa navijača.

U šampionskoj ekipi Zvezde, Jelena je navikla da "štrči" jer je ubedljivo najviša.

- Odlično se nosim s tim. Čudno je samo kad dođem u grupu niskih ljudi, pa se osetim kao da stojim na stolici. Ili da sam na osmatračnici na moru kao spasilac. U principu, lepo je biti visok, ljudi te zapaze, pitaju za visinu. Ne nosim štikle, za mene su patike odlične. Maturu sam preskočila zbog priprema reprezentacije, tako da nisam morala da razmišljam šta ću da obučem. A "starke" rešavaju problem.

Student je sportskog novinarstva i za desetak godina sebe vidi u toj ulozi.

- Oduvek me taj posao privlačio. Tu sam se pronašla. Volela bih da radim na TV, da imam autorsku emisiju u kojoj bi gostovali poznati sportisti, a zvala bi se "Sportskom ulicom". Jedan od ciljeva mi je i da malo više istaknem žensku košarku u medijima - zaključila je Jelena.

ČUVAM DRES IZ VUKOVARA
KARIJERU je počela u Bogatiću, nastavila je u Šapcu, pa produžila u Zvezdi. Prošla je kroz mlađe selekcije naše zemlje, od kadetske do mlade.
- San mi je da igram za seniorsku reprezentaciju, kao i svim sportistima. Najlepši osećaj je kad dobiješ dres Srbije sa prezimenom. Najdraži mi je onaj sa EP do 18 godina iz Vukovara 2013, kada smo osvojile bronzu. Njega čuvam i nikome ne dam.