Marina Maljković zadivila i Tursku

POŠTO je Srbiju popela na evropski presto i olimpijsko postolje, Marina Maljković se prošlog leta prihvatila još jednog ogromnog posla, da Galatasaraj vrati u vrh turske i evropske košarke. I to u godini kada je klub odlučio da se upusti u tranziciju.

Bez evropskih i američkih zvezda koje su dugo sijale na turskom košarkaškom nebu, kada su mnogi strahovali da će prva sezona bez Evrolige biti previše bolna za istanbulski tim, Marina je okupila neku novu decu. Oslonjena na sopstveno bogato znanje i iskustvo, talenat mladih košarkašica i ogroman rad, krenula je izazovima u susret, stigla do polufinala nacionalnog šampionata i preskočila prag Evrolige. Isti onaj koji se mnogima, pre starta sezone, činio predaleko.

- Mnogi su se začudili kada sam došla u Galatasaraj, klub sa velikom i bogatom tradicijom, koji se, posle mnogo godina u evropskoj eliti, odlučio da podmladi ekipu. Ali, privukla me je sportska motivacija. U prvi plan istaknut je razvoj mladih domaćih igračica, dok smo angažovali anonimne strankinje. Videla sam veliki potencijal u njima. Mislim da smo uradili dobar posao, što i, uz rezultat, potvđuje i njihova cena na košarkaškom tržištu - kaže Maljkovićeva, čiji rad i posvećenost su izuzetno cenjeni u dvorištu Galatasaraja.

Ali i šire. Već je imala dva sastanka sa Košarkaškim savezom Turske, na čijem je čelu legendarni Hidajet Turkoglu. Iako je jedan od najvećih i najbogatijih na Starom kontinentu, uvek je spreman da uči.

- Zanimale su ih moje ideje, mišljenje, pre svega o mladim igračicama, kako možemo da ih pomognemo u razvoju. Tačno je da su jedan od najbogatijih saveza, ali, s druge strane, svesni su da novac nije jedini garant uspeha, već da je neophodan ogroman rad, a kod njih je odmah primetna radna euforija.

Euforija je tresla Srbiju dva leta, 2015. kada su košarkašice osvojile prvo evropsko zlato, da bi prošle godine iz Rija donele olimpijsku medalju. Prilazili su ljudi na ulici, čestitali Marini, ali, kako kaže, nju još više raduje što je eho tih ogromnih uspeha vidljiv kroz omasovljenje ženske košarke.

- Mislim da smo s besplatnom školom košarke, koju smo pokrenuli, a koja ima sada oko 600 devojčica, a očekujem da će ih biti i 1.000, zaokružili taj uspeh. Uspeli smo da eliminišpemo svaki izgovor da se deca ne bave sportom, pokrenuli elan i potencijal koji je bio prisutan. Hvala neizmerno i gradu Beogradu koji nam je obezbedio besplatne sale. Da smo na putu uspeha, svedoče ne samo pohvale velikih imena, već i želja drugih sportista da pokrenu slične akcije, ne samo u Beogradu, već i u drugim delovima Srbije. Nadam se da ćemo uspeti - optimizam krasi Maljkovićevu.

NA METI VNBA LIGE

MARINA, najuspešniji srpski stručnjak u ženskoj košarci, već dugo je na radaru timova VNBA lige, koja slovi za najjaču na svetu. Svojevremeno je bilo i direktnih kontakata. Nije ni ona krila želju. Ali...

- Uvek postoji želja, ali u poslednje tri, četiri godine s obzirom na to da sam bila selektor, a da se VNBA igra tokom leta, jedino sam bila koncentrisana na nacionalni tim. Reprezentacija je uvek bila na prvom mestu.

SUŠTINA U ZNANjU

U SVETU je sve jači trend da se ženski treneri priključuju muškim ekipama. Neretko se pominje i da bi Marina mogla da postane prva dama na klupi nekog od "ozbiljnih" klubova.

- Pogledajte, Beki Hemon ozbiljno radi kao pomoćni trener u San Antoniju, a imala je prilike i da vodi tim u Letnjoj ligi. Nensi Libermen je asistent u Sakramentu. Komesar NBA, Adam Silver, je već najavio da će pre ili kasnije najjača liga na svetu imati ženu za glavnog trenera. Sve to je samo još jedna potvrda da je suština košarke, kao i svakog drugog sporta, u znanju, a ne u tome de li je igraju muškarci ili žene. Ne sumnjam da će doći dan kada će neko od ženskih trenera biti šef stručnog štaba muškog tima.